Представници ДСД на изложби „ТРИЈАДА АНИЧИЋА“ у Богатићу

Детаљи

Прегледано: 2

У сали општине Богатић 16. априла 2026. свечано је отворена веома импресивна и јединствена изложба „ТРИЈАДА АНИЧИЋА“ – тројице уметника из три генерације исте фамилије Аничића: Живан – пољопривредник и уметник из Бадовинаца (1942-2024), мр Миладин – Микан и најмлађи педагог и иконописац Стојан - сви роћени у Мачви, чија су уметничка дела разноврсна у дрвету и на платну а расута свуда по свету.

Мећу бројним изложбеним склуптурама и сликама посебно се истицале две импресивне и по димензијама монументалне слике међународно познатог и признатог мр Миладина – Микана Аничића који живи и слика између Београда и Париза. Прва је „Апотеоза“ (обожавање) свога завичаја – младалачко сећање аутора са бројним ликовима и мотивима Мачве на десној обали Дрине. Друга је „Отмица Париза“ која је награђена златном медаљом на престижном Салону уметности у Паризу 2006. године – у време када је Србија била „прокужена“ у Европи.

Миладин-Микан и Стојан Аничић

Поред беседа сликара Миладина – Микана и Стојана, квалитету изложбе која ће бити отворена до 23. априла 2026. године својим посебним утисцима допринели су и уметнички критичари Радомир Поповић и Бранислав Станковић. Отварању изложбе присуствовали су и бројни представници Друштва српских домаћина: председник ДСД Нићифор Аничић, председник УО ДСД проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Одбора ДСД Мачванског округа Ђорђе Мирковић са већим бројем њихових чланова и члан ДСД Сремска Митровица дипл. инж. шумарства Зоран Ђорђевић - иницијатор и добротвор подизања Спомен обележја „Гвоздени крст“ на обали Дрине „преко пута Лиманске Аде“ - где су 1914. године припадници Гвозденог пука победили и спречили напад и приморали на повлачење далеко бројније и опремљеније јединице Аустроугарских окупатора.

Проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД у изјави за сајт Друштва српских домаћина је рекао да изложба ТРИЈАДА АНИЧИЋА превазилази локалне оквире и да нема само регионални културни значај. Шеварлић се заложио да ова изложба прерасте у „путујућу“ те да Министарство културе Републике Србије финансира трошкове њеног обиласка више градова како би је видело што више грађана у Србији.

Биографија академског сликара Микана Аничића

Микан Аничић, сликар и графичар, рођен је 1950. године у Бадовинцима близу Дрине. Дипломирао је на Ликовној академији у Београду, где је такође стекао диплому магистра 1980. године у класи професора Младена Србиновића. Kaoстипендиста француске владе у периоду 1982–1984. године студирао је у Школи лепих уметности у Паризу. Од 1974. године излагао је на многобројним самосталним и колективним изложбама у бившој Југославији, Француској и другим земљама. Аничић је постао један од значајних сликара у домену фантастичне уметности. Добитник је Медаље за сликарство на Салону француских уметника у Гранд Палеу 2006. године, за слику „Отмица Европе“. Добитник је «Вукове награде» 2021. године. Његови радови налазе се у Музеју Југославије у Београду, Народном музеју у Тузли, Народној библиотеци у Београду, Националној библиотеци у Паризу и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству.

Уметничка дела Живана Аничића

Миладин-Микан Аничић "Отмица Париза"

Извори: www.glaspodrinja.rs, www.macvainfo.rs

Друштво српских домаћина за Семберију подигло Спомен плочу погинулим браниоцима Отаџбине у Априлском рату 1941.

Детаљи

Прегледано: 3

Чланови Окружног одбора Друштва српских домаћина за Семберију подигли су у Бијељини Спомен плочу посвећену погинулим припадницима Првог јуришног четничког батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године пружили херојски отпор припадницима немачког Вермахта. Немци су у Априлском рату 1941. године најпре бомбардовали војни аеродром Војске Краљевине Југославије у Бијељини а потом извршили десант. Немачким десантним јединицама храбро су се супротставили припадници Првог јуришног четничког батаљона. Захваљујући члановима Друштва српских домаћина за Семберију, ови храбри српски борци који су положили живот за Отаџбину, сада имају своје Спомен обележје које се налази на гробљу у Бијељини, на месту где почивају њихови земни остаци а које је откривено 12. априла 2026. године на годишњицу овог догађаја.  

Априлски рат 1941. године је у званичној историографији СФРЈ, у складу са тадашњом владајућом идеологијом, био погрешно представљен и интерпретиран са неистинитим оценама и закључцима који су сугерисали, да сем делова ваздухопловних снага, у Војсци Краљевине Југославије скоро нико није пружао отпор силама осовине које су напале Југославију. Стога ова Спомен плоча, коју је подигао Окружни одбор Друштва српских домаћина за Семберију, представља не само израз захвалности браниоцима отаџбине у Бијељини него и допринос откривању пуне истине о Априлском рату 1941. године.

ПОВЕЉА ЗАХВАЛНОСТИ

Детаљи

Прегледано: 4

IN MEMORIAM

Детаљи

Прегледано: 3

Друштво српских домаћина доделило Грамату за животно дело академику Василију Крестићу

Детаљи

Прегледано: 5

Ово високо признање Друштво српских домаћина(ДСД)је доделило академику Василију Крестићу за његово животно дело – као „великом борцу за право, истину и заштиту српског народа, непроцењиво научно дело и изузетног историографа националне историје“.

Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина је 27. марта 2026. године у Београду, уручио Грамату, академику Василију Крестићу.

Академик Василије Крестић је, поред других важних и одговорних дужности које је обављао у САНУ, на Универзитету у Београду, у научној заједници, као и у саветима других националних институција у Србији и Републици Српској, укључујући и дужност председника Научно-стручног одбора ДСД.Овом свечаном догађају, присуствовали су и чланови Друштва српских домаћина: Слободан Ерић, потпредседник;проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора; Љиљана Браловић, председник Општинског одбора ДСД у Горњем Милановцу; Славко Марјановић и Милутин Браловић.

Уручујући Грамату Друштва Нићифор Аничић се обратио академику Василију Крестићу лепим и узвишеним речима:

„Драги наш професоре,

Данас сам дошао са мојим најближим сарадницима да кажемо пар речи шта мислимо и осећамо према Теби. Нас двојица се сретосмо први пут у Сава центру пре доста времена. И ја сам знао пре тога доста oТеби и научним активностима којима си се бавио, као и што су и остали у Србији знали, драги наш велики учитељу и брате. Није једноставно на малом папиру описати и рећи шта си Ти све урадио за Србију и Српство. Али зато о Теби говоре Твоја дела и говориће све док је и једног Србина. Морам рећи да је жалосно када неки наши грађани на неким положајима желе да Твоју истину и рад омаловаже. Они нису свесни да је истина највећа институција, као и да им то никада неће успети. Али ће они бити на споменику срама.

Друштво српских домаћина те цени, поштује и воли искрено. Ми смо те позвали у наше Друштво као саветника и тако смо те и доживљавали. Ја лично сам те доживљавао као старијег, искуснијег и паметнијег брата. И на томе смо Ти много захвални. Трагедија српског народа је што је себи дозволио да га несрећни политичари доведу у ћорсокак. Народ је уништен, изгубио је морал, душу и никад у својој историји није био на тако ниском моралном нивоу. Како реч наш Иво Андрић: „Кад паметни ућуте, будале проговоре, а фукаре се обогате“. Зла судбина нашег рода је ово данашње руководство, које је уништило просвету. Насупрот томе на Далеком истоку - Цар Јапана се клања учитељу. Зато су Јапанци успели да буду међу три најаче економске силе у свету.

Знам како је Теби тешко драги професоре, себе си дао свом народу да би му било боље сутра, а оно све наопако. Не бих желео више о нашој судбини можда смо је заслужили од Бога. Знам да ће Твоје име кроз векове помињати паметни људи, и да ће Твоју науку проучавати и преносити млађима. Надајмо се да ће доћи то време да се паметне речи, и паметна дела поштују и цене. Сигуран сам у једно да ће Твоја слика бити у канцеларији Друштва српских домаћина и да ће је млађи уважавати и поштовати“, закључио је Нићифор Аничић.

Председник Друштва српских домаћина је још и додао да jeсве ово мало речено, и да ми уопште нисмо свесни наших вредности и величина попут Николе Тесле: „Само хоћу ово да знаш да те у Друштву српских домаћина сви волимо. И да ми живиш, и да дочекамо да на једном већем месту прославимо Твој стоти рођендан“, пожелео је Нићифор Аничић.

Потом се Нићифору Аничићу и присутнима обратио академик Василије Крестић:

„Морам да признам да сам пријатно изненађен. Нисам очекивао било какво признање, нити мислим да сам га по свом раду заслужио у тој мери, и нисам очекивао да ми се неко одужује. Кад сам пришао вашем удружењу, пришао сам зато што сам сматрао да са Тобом на челу то Удружење има смисла и да ће учинити што год може за добробит овог народа. Бојим се да сам ја мало шта дао том Удружењу и зато ме је изненадило ово признање, можда га и не заслужујем. Али занимљиво је нешто што сматрам случајношћу. Данас сам добио од Матице Српске зборник радова, посвећен мени и мом раду са пуно похвала - сличних похвала које сте и Ви написали у овом писму. Ту се види како Бог режира исте ствари. У овим годинама у којима сам, Богу хвала - а то су дубоке године, захваљујући Богу сачувао сам здраву памет. Али морам рећи, отићићу са овог света незадовољан, не са оним што сам урадио - него што нисам урадио више. Али и незадовољан зато што мислим да мој рад није наишао на оно разумевање на које сам ја очекивао да ће наићи. Данас када сам добио овај зборник, пре сат и по, два, читам текст председника Матице Српске, прочитао сам само 5-6 страна, то је толико лепих речи, толико признања и толико упозорења народу на оно што сам урадио да морам признати да сам мало охрабрен. Хвала Вам, можда и претерујете у томе што сте ми са вашег, са становишта вашег Удружења, дали толико признање. Мало сам ја за вас радио али сам радио више на пољу коме сам посветио сав свој живот. У теби сам драги Нићифоре, од кад сам те упознао, стекао великог пријатеља“, закључио је академик Василије Крестић.

Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић поклонио је академику Василију Крестићу и уметничку слику – милешевског Белог анђела.