ПОЗИВАМО СВЕ ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ

Детаљи

Прегледано: 14

Церска битка - десет ствари које треба да знате о њој

Детаљи

Прегледано: 26

На овај дан је почела Церска битка. Нисам најпозванији да о њој пишем, али ... ових 10 ствари о њој бисте морали да знате.

1) У питању је уводна битка Првог светског рата

2) Аустоугари су, желећи да поробе Србију, покушали да преко Дрине бочно продру и брзом акцијом остваре свој циљ. Срби су мислили да ће главни удар доћи са севера. Али, мудро вођена војска тадашње Краљевине Србије заправо је на граничним ободима имала само истурене делове, док је главнина, некако централно, чекала. Да би реаговала тамо где напад почне.

3) Када је установљено да је главни удар преко Дрине, наређен је покрет из централних делова. Кључну улогу у том великом покрету, испоставило се касније, имале су две дивизије. То некима не значи много, јер нас у школама нису учили да је пук био основна јединица српске војске. Пук је представљао "екипу из краја", момке сличних година. А нису нас учили ни да четири пука чине дивизију. Зато сада, када знамо да су у дивизији по четири пука, а у сваком од њих по око 4.000 људи из истог краја, разумљиво може да звучи реченица: Главни део Церске битке пао је на плећа Моравске дивизије и Комбиноване дивизије.

4) Ко су ти "Моравци"? 

У овом војном смислу, када се каже Моравска дивизија, мисли се на људе из околине Врања, Прокупља, Пирота и Ниша.

5) А та "Комбинована дивизија"? 

Отприлике исто, јер су је баш из поменутих моравских крајева чинили тамошњи прекобројни пукови (додатно људство које је мобилисано), али су је чинили и прекобројни пукови из Шумадијске и Тимочке дивизијске области. Отуда "комбинована".

6) И, шта се десило?

Степа Степановић, који је командовао другом (од три српске) армије, увидео је значај планине Цер за предстојећпи сукоб. Зато је послао Моравску и Комбиновану дивизију да Цером овладају. Да би се зауставио продор непријатеља, српски војници су започели марш-маневар (брзо кретање, у пуној ратној опреми), а он је конкретно значио прелазак око 50 километара у једном дану. Међутим, и Аустроугари су пошли на Цер. Како су се ту сусрели, и за једне и друге ненадано, настало је нешто што војни стратези описују као "битка у сусрету", односно није било неког нарочитог утврђивања, па размиљшања, па тактизирања, већ - напред.

 7) Срби су овим изненадним налетом, у борби за Текериш, Тројан, Косанин град и многе друге знане и незнане врхове, засеоке и брежуљке, спречили Аустроугаре да се споје са сопственом армијом која је, северније, већ заузела Шабац (а у Шапцу је било разних језивих ствари). Него... Јесу наши преци својом појавом на Церу спречили то спајање, али... и на Церу је било страшно. У прва три дана убијено је око 10.000 војника, од који су трећина биле наше прадеде, а остатак незвани гости. Јуришало се, заклањало, повлачило па опет јуришало.

8 ) На интернету ћете наћи и следеће реченице, које се погрешно везују за Церску битку: "Видевши извештаје у којима му је јављано да многи његови војници гину у јуришима, а он, врло болестан, лежи у шатору, тадашњи командант Другог пешадијског пука "Књаз Михаило", који је био у саставу Моравске дивизије, устао је са постеље и сам повео војнике у јуриш. Он се звао Миливоје Стојановић Брка. Тај јуриш је инспирисао Станислава Биничког да напише "Марш на Дрину"..." Запамтите, истина је све то, осим да се тај јуриш десио на Церу. Он се догодио касније те 1914, током Колубарске битке. Али, јунаштво Бркиних момака у Церској битки, где су стигли прешавши без предаха неколико десетина километара, и са осталим Моравцима и Комбинованом дивизијом извели чуда, заиста је инспирисало Биничког за "Марш на Дрину". Тај Бркин пук, Други пешадијски, је управо онај чувени "Гвоздени пук" о коме се толико прича, а толико мало, заправо, зна. (О тој, најодликованијој јединици српске војске, на основу силних истраживања знаних и незнаних записа - написао сам књигу која се дели бесплатно. Саткана је од детаља који би требало да  се уче у школама. Уводна поглавља тог романа, у коме је на хиљаде истинитих разговора, покрета, размишљања, борби, чуда од људскости, налазе се овде - www.gvozdenipuk.rs (пдф фајл, око мегабајт; роман ће настивити да се делити бесплатно и то захваљујући прилозима дародаваца, па ако спадате у људе толико добре воље, јавите се, да урадимо нешто лепо заједно. Уосталом, и наши преци су подвиге остваривали искључиво - заједно.))

9) Укључиле су се у битку и остале српске снаге, па је на бојишту дугом неколико десетина километара било око 180.000 Срба, а за око 15% више Аустроугара. Кључан је био управо - Цер. И управо на њему, мала и од свих већ отписана Србија, невероватном пожртвованошћу војске и великим помагањем обичног народа урадила је нешто незамисливо. Победила је.

10) Дана 24. августа 1914. на територији Србије више није било ниједног аустроугарског освајача. Осим 10.000 погинулих и двоструко мање заробљених. Али, иза оних преживелих, а побеглих непријатеља, остали су страшни злочини. Страшни. Ево неких злочина освајача, забележених у само једном од извештаја после Церске битке:"    Стрељано 345 мушкараца и 64 жене, убијено ножем 113 мушкараца и 27 жена, обешено 7 мушкараца и 6 жена, измасакрирано или смртно претучено 8 мушкараца и 20 жена, живо спаљено 35 мушкараца и 96 жена, извађена утроба код 2 мушкарца и 4 жене, одсечени носеви код 28 мушкараца и 6 жена, одсечене уши код 31 мушкарца и 7 жена, ископане очи код 30 мушкараца и 38 жена, одсечени  полни органи код 3 мушкарца и 3 жене, исечена кожа на каишеве код 15 мушкараца и 3 жене, одсечене дојке код 2 жене, исечено на комаде 17 мушкараца и 16 жена" - Арчибалд Рајс, 1914.

Ни то нас нису учили у школи? Добро, човек се учи док је жив. 

 А ово је била кратка историјска лекција о Церској битки. Или бици, правилно је писати и једно и друго. Лекција о једном од најпознатијих примера храбрости и пожртвованости наших предака, кратка прича о њиховој борби да данас живимо слободно.

Можда ми не можемо да будемо као јунаци од пре једног века. Можда и можемо, Бог зна. Али, оно што сигурно можемо - то је да их не заборавимо.

Oва прича баш томе и служи

ПОЗИВНИЦА

Детаљи

Прегледано: 27

Ненад Карић - песник, књижевник и карикатуриста из Лазаревца, позива нас у његов град на позоришну представу Е НЕ ДАМ БРЕ коју је на основу његовог текста под истим насловом припремио Центар за културу Лазаревац!

Заједно Час историје и Церски марш

Детаљи

Прегледано: 35

Друштво српских домаћина одржало је и ове 2023. године, на Спомен-костурници у Текеришу, своју традиционалну манифестацију Час историје, заједно са учесницима Церског марша.  

Друштво српских домаћина (ДСД), почев од 2014. године, организује манифестацију Час историје код Спомен-костурнице Српским див јунацима Церске битке у Текеришу. Ове године, Час историје одржан је 13. августа 2023. године као саставни, заједнички, део манифестације Церски марш.  Манифестацију Церски марш, организује истоимено удружење грађана, већ 14 година заредом.

Учесници Церског марша, после молитве,  кренули су у раним јутарњим сатима са Трга шабачких жртава у Шапцу, на марш према Текеришу на планини Цер. Испраћају учесника Церског марша присуствовала је и делегација Друштва српских домаћина на челу са председником Друштва Нићифором Аничићем, проф. др Миладином Шеварлићем, председником Управног одбора и Момчилом Вуксановићем, потпредседником и председником Српског националног савјета Црне Горе.

Учесници марша дочекани су у Текеришу код Спомен-костурнице уз звуке Марша на Дрину у поподневним сатима.  Свештеник СПЦ одслужио је парастос палим Церским јунацима за слободу Отаџбине.

Потом је председник удружења "Церски марш" Божидар Катић уручио “Церску споменицу” Нићифору Аничићу, оснивачу и председнику ДСД, за његова велика и бројна доброчинства,  посебно  за донаторство на обнови и реконструкцији Споменика Церским јунацима у Текеришу.     

Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић се лепим и бираним речима захвалио на овом високом признању. Нићифор Аничић је након тога у име ДСД уручио Захвалницу председнику Удружења “Церски Марш” Божидару Катићу. Потом се први човег Церског марша, Божидар Катић надахнуто обратио присутнима, захваливши се, пре свега учесницима марша, и свима који су допринели да ова манифестација траје. 

Након тога одржан је културно-уметнички програм који је припремило Друштво српских домаћина.

Час историје на тему “Српско и југословенско питањена Конференцији мира (1919)", одржала је проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ.

У драмском делу програма изведен је део позоришне представе “Славне српске војводе”, у извођењу Владана Гајовића, глумца Народног позоришта и аутора текста др Миће Живојиновића

Музички део програма ове године понела је наша оперска певачица, прослављена по извођењу родољубивих арија Милица Досковић, члан хора Опере Српског народног позоришта из Новог Сада, која је оставила дубок утисак на публику извођењем песама “Ој Србине пробуди се” и “Бели орлови”, као и песама из Великог рата, “Тамо далеко” и “Креће се лађа Француска”.

Љиљана Браловић, позната српска књижевница, аутор више збирки поезије, романа “Човечице” имонодраме "Светозар Т' рећи”, као и председник Одбора Друштва српских домаћина Горњег Милановца, говорила је своје стихове.

Своје, родољубиве стихове, говорио је и Ненад Карић, песник и карикатуриста из Лазаревца, аутор монодраме “Не дам бре” посвећене Колубарској бици.

У музичком делу програма, у извођењу – “Марш на Дрину” и “Геџо Србине” - и пратњи на хармоници,  учествовао је и Зоран Готовчевић, професор и дугогодишњи директор Музичке школе "Ватрослав Лисински" у Београду. 

Генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић, председникСкупштине Клуба генералаи адмиралаСрбије уручио је признање овог Клуба Нићифору Аничићу председнику ДСД. 

Проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД и књижевница Љиљана Браловић, уручили су Нићифору Аничићу његов портрет и реплику слике Тамо далеко Мирослава Радовића на којој је и Нићифоров портрет као Српског домаћина.

Председник Друштва српских домаћина добио је поклоне – гусле и црногорску капу и од потпредседника и председника Српског националног савета Црне Горе Момчила Вуксановића.

Програм је водила Јасмина Стоиљковић, глумица Српске драме Народног позоришта из Приштине, са седиштем у Грачаници.

Креатор програма је Слободан Ерић.

Чланови Друштва српских домаћина, традиционално, и ове године на крају програма, положили су руже на Спомен-костурницу јунацима Церске битке уз звуке песме “Ово је Србија”, коју је певала Милица Досковић уз пратњу на хармоници Зорана Готовчевића.

Фотографије: Слободан Станковић

РТС објавио информацију о додели “Церске споменице” Нићифору Аничићу

Радио телевизија Србије је у недељу 13. августа 2023. године, у својим информативним емисијама, објавила информацију о одржавању Церског марша. РТС је објавио да је добитник награде Церска споменица Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина, “који је обезбедио новац да се обнови споменик на Текеришу. Њему ће ове године бити додељена Церска споменица за допринос очувања традиције”. У прилогу РТС објављена је и изјава Нићифора Аничића, који је рекао да су “на подручју Мачве многи наши преци крвљу својом натопили ову земљу, сваку стопу, и то је друго Косово. Срећан сам што они (учесници марша), са својом душом иду да се поклоне прецима без имало политичке опције”.

Цео догађај можете видети на видео запису : https://youtu.be/YZqXN-a17vk

ТЕКЕРИШ 13.08.2023.ГОДИНЕ

Детаљи

Прегледано: 50

                                       УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЦЕРСКИ МАРШ               

                 Господар Јевремова 13, Шабац ,МБ: 28118201; ПИБ : 108136983,

        Телефон/факс : 069/14-666-26  Рачун : 105-5700442-94 АИК банка

         Email : Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.                              

         http://cerskimars.org.rs

ЧЕТРНАЕСТИ ЦЕРСКИ МАРШ

И ове године, по четрнаести пут колона храбрих, поносних и пркосних људи кренуће из Шапца пут Цера да се поклони својим славним прецима, јунацима Церске битке. Његово преосвештенство Епископ Шабачки г. Јеротеј Благословио је одржавање манифестације Церски марш у молитвено сећање на наше славне претке, чији су подвизи и мученичко исповедање слободе златне неизоставан део нашег свеукупног идентитета.

XIV Церски марш посвећен је Гаврилу Принципу и очекује са да у њему учествује велики број младих из нашег града, Србије, Републике Српске и неколико Европских земаља.

Носилац овогодишње „Церске споменице“, највишег признања УГ „Церски марш“ је Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина које је 2014. године обновило споменик Церским јунацима у Текеришу. Ово је и начин да покажемо поштовање оним људима који га заслужују, а нису га никада добили од ове државе.

Скуп поносних потомака је у 7 сати ујутру на Тргу шабачких жртава у Шапцу. По дочеку гостију уследиће заједничка Молитва коју ће служити свештенство Епархије Шабачке. Стихове посвећене Церској бици говориће Ненад Карић, песник и карикатуриста, а на Тргу ће бити изложене и његове карикатуре. Уследиће кратко обраћање организатора и упознавање  са Правилима понашања на Церском маршу, планираном трасом кретања, планираним паузама и подела воде свим учесницима овог великог подухвата.

У 8 сати формираћемо колону испред Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Масариковој улици и кренути на марш дугачак 35 километара.

Планиране су две веће паузе :

На 10-ом километру у дворишту ОШ „Лаза К. Лазаревић“ у Варни биће заједнички доручак за све учеснике и на центру Волујца, на 20-ом километру. Краће паузе за предах и допуњавање воде су на сваких 5 километара.

Планирано је да колона стигне до Крста на Церу око 16 часова и ту ће бити пауза док се сви учесници на скупе како би заједно, како и доликује умарширали у славни Текериш, место победе које симболизује оно што је суштина нашег националног бића.

Програм ове године реализујемо у сарадњи са нашом браћом и сестрама из Друштва српских домаћина.

Ове године још једном се поклањамо испред споменика онима чија су дела бесмртна њиховом јунаштву и жртви и одајемо признање онима који чувају сећање на њих. Због тога овогодишњи програм започињемо минутом ћутања за преминулог Љубишу Ивановића, човека који је са групом младих дошао на идеју да се ова славна победа нашег народа обележава маршом од Шапца до Текериша. Захвалићемо се и свим оним људима који претходних четрнаест година чине све да сећање живи и који су надљудским напорима омогућили да од идеје Церски марш постане највећа родољубива манифестација у Србији.

Парастос славним јунацима Церске битке је оно због чега смо овај пут и превалили, да покажемо поштовање и заједно се помолимо за душе наших славних предака.

Уследиће свечана додела „Церске споменице“ господину Нићифору Аничићу и његово обраћање окупљенима.

У име Удружења грађана „Церски марш“ окупљенима који јесу право, лепо лице Србије захвалиће се у име организатора Божидар Катић, председник управног одбора.

ЧАС ИСТОРИЈЕ на тему “Српско и југословенско питање на Конференцији мира (1919)", одржаће проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ.

Након тога биће одржан пригодан културно-уметнички програм који припрема Друштво српских домаћина.

У драмском делу програма биће изведен део позоришне представе “Славне српске војводе”, у извођењу глумца Владана Гајовића и аутора текста др Миће Живојиновића.

Музички део програма ове године понеће наша оперска певачица, прослављена по извођењу родољубивих арија, Милица Досковић.

Заједнички ручак за све учеснике биће организован у ОШ „Војвода Степа Степановић“ на Текеришу.

За све учеснике обезбеђен је превоз аутобусима са Цера до Шапца.

ИЗ ПРИНЦИПА !!!

Организациони одбор 14. Церског марша