Прва Изборна скупштина Удружења Ужичана у Београду
- Детаљи
- Прегледано: 37
ПРОФ. ДР МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ: Између струке и традицијe
- Детаљи
- Прегледано: 41
Објављено: 16 Јуни 2026.
Проф. др Миладин Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина полаже венац на Споменик јунацима Церске битке у Текеришу/ФОТО: Слободан Станковић
ОД ПРЕЉИНЕ ДО СВЕТСКИХ КАТЕДРИ: КО ЈЕ ЈЕДАН ОД ВОДЕЋИХ СРПСКИХ АГРОЕКОНОМИСТА?
Име Миладин Шеварлић препознатљиво је широм научне и стручне јавности, не само у Србији већ и у свету. Рођен 1949. године у Чачку, а одрастао у Прељини. Проф. Шеварлић је свој животни и професионални пут посветио агропривреди и очувању српског села. Након доктората на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, где је касније радио и као професор, иза себе је оставио импресиван научни опус од преко 300 стручних и научних радова.
Због свог немерљивог доприноса, оправдано носи титулу једног од водећих агроекономиста у земљи. Поред академске каријере, Шеварлић је био политички активан као независни народни посланик у Скупштини Србије у периоду од 2016. до 2020. године, а до фебруара 2019. године био је и члан посланичке групе Двери.
БОРБА ЗА „ГМО-ФРЕЕ“ СРБИЈУ: ГУБИТАК ОД 500 МИЛИОНА ЕВРА ГОДИШЊЕ АКО УНИШТИМО ДОМАЋЕ СЕМЕ
Професоре, познати сте као велики противник генетски модификоване хране?
„Увођење ГМО усева у Србију потпуно би уништило домаћу пољопривреду због апсолутне зависности од увозног семена. Још 2013. године сам активно упозоравао јавност да би Србија, кроз куповину ГМО семена, губила чак 500 милиона евра годишње. Управо зато сам се бескомпромисно залагао да Србија остане ‘ГМО фрее’ зона и максимално сам се ангажовао на изради законских решења која би заштитила нашу земљу.“
Да ли је то постала и национална стратегија?
„Као стручњак, био сам члан експертских тимова за израду три националне стратегије развоја пољопривреде. Такође, од 2008. године обављао сам функцију специјалног саветника за агропривреду у Економском институту у Београду, трудећи се да научни аргументи постану део државне политике.“
ДЕМОГРАФСКО ПРАЖЊЕЊЕ СЕЛА И ЕКОНОМИКА ТРЖИШТА: НАУЧНИ РАД КАО АЛАРМ ЗА ДРЖАВУ
Немерљив је Ваш допринос и раду у Српској академији наука и уметности (САНУ)?
„Био сам члан Одбора за село САНУ у периоду од 1990. до 2014. године. У том периоду интензивно сам писао о демографском пражњењу села, аграрној политици и одрживом развоју руралних подручја. Већину мојих радова преузели су и објавили водећи часописи попут Економике пољопривреде, Агроекономике и Зборника Матице српске за природне науке. Део те грађе доступан је на КоБСОН-у и на сајту Пољопривредног факултета. Многи аналитичари ме и данас цитирају када су у питању конкурентност српске пољопривреде и ефекти аграрне политике у периоду од 2000. до 2014. године.“
Шта нам можете казати о економици пољопривреде и тржишта данас?
„У тој области кључне су три макро-целине. Прва је детаљна анализа трошкова и рентабилности у ратарству, сточарству и воћарству. Друга обухвата темељно обрађивање тржишта пољопривредних производа у Србији и региону. Трећи, неизоставни део, јесу саме цене, субвенције и спољнотрговинска размена.“
Били сте и руководилац тима за израду Стратегије развоја земљорадничког задругарства у Републици Србији?
„Да, водио сам тај тим. Током целог процеса снажно сам заговарао повратак задругама. То је једини одржив начин да мали пољопривредни произвођачи опстану на суровом тржишту и одупру се великим монополима.“
ОШТРА КРИТИКА РЕЖИМА И ОПОЗИЦИЈЕ: ПОЛИТИЧКА СЦЕНА КАО ПОПРИШТЕ ЛИЧНИХ СУЈЕТА
Како данас живи политика у Србији?
„Сматрам да политика која подсећа на методе вођене у НДХ, нажалост, на специфичан начин живи на територији остатка Србије, а своди се на драматичан исход: једна трећина нашег становништва ће умрети до 2035. године, имајући у виду старосну структуру. Друга трећина, сачињена од младих и најспособнијих, биће економски и политички протерана и напустиће земљу. На крају, ту последњу трећину замениће мигрантима који ће бити насељени овде и који ће, ако овај режим опстане, постати његови нови бирачи.“
Остао је упамћен Ваш штрајк глађу испред Народне Скупштине. Шта се тада заправо дешавало?
„Мој штрајк глађу био је индивидуална акција у одсуству већег дела опозиције која је напустила Парламент. Сматрам да то није био исправан потез, јер су им грађани дали поверење да се боре унутар институција, а не да их напуштају. Посебно је било погрешно што нису присуствовали седници на којој се расправљало о стању на Косову и Метохији, где би њихово присуство било веома запажено.“
„Желео сам да привучем пажњу грађана, али сам, нажалост, привукао пажњу посланика који су се другог дана прикључили штрајку и претворили га у политички перформанс. На једној страни били су Бошко Обрадовић, Иван Костић и Марија Јањушевић из Двери, иако пре тога месецима нису учествовали у раду Скупштине. Са друге стране, као реванш, тадашњи шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић предводио је двадесетак посланика режимске већине. Они су добили тапациране столице у наткривеном делу улаза да не буду на сунцу, и препуцавали су се међу собом због поцепаног сакоа Марјана Ристичевића,
МЕДИЈСКА БЛОКАДА И РАЗГОВОР СА ЕПИСКОПОМ: 20 СЕКУНДИ ЗА РТС
„Сећам се да је те ноћи заказана конференција за новинаре у 23 часа, пред поноћни дневник РТС-а. Сви новинари су отишли код Мартиновића и његове групе, успут питавши Бошка за коментар. Код мене је дошао само мој бивши студент Душан, који је радио на РТС-у, и рекао ми да има простор од само 20 секунди. Одбио сам. Рекао сам: ‘Ако нема више, не може ни то’, и захвалио се.
Током штрајка сам стално добијао позиве грађана и политичких личности. Јавио ми се и један епископ са непознатог броја. Рекао ми је да сам човек у годинама, да гладовање није добро из здравствених разлога и да није хришћански гладовати. Одговорио сам му да сам млађи од њега, а колико знам, у православном хришћанству постоји више постова који трају и по седам недеља. Према томе, нисам видео објективне разлоге за прекид штрајка.“
ШУМАДИЈСКА НОШЊА У ПАРЛАМЕНТУ: СИМБОЛ СЛАВНЕ ПРОШЛОСТИ И ВОЈНИЧКЕ ЧАСТИ
У јавности је одјекнуло када сте у Народну Скупштину ушли у народној ношњи?
„Сматрам да би на сваком почетку заседања, када национална гарда одаје почаст, народни посланици требали да долазе у својим националним ношњама – од Буњеваца на северу до Албанаца на југу. Ја сам дошао у шумадијској ношњи, као представник Шумадије. Ова ношња је била основа за војничку униформу у Првом светском рату.“
„Постоје два назива за ову ношњу: карађорђевићка и обреновићка. По моделима и начину израде су идентичне, разлика је само у боји. Карађорђевићка је СМБ боје војничке униформе, каква се користила све до Другог светског рата. Обреновићка је истог кроја, али је тегет боје за кметове и војводе, црна за чиновнике, научнике и Српско учено друштво, док је браон боја, од ваљаног сукна, била за сеоске домаћине – лети одбија топлину попут бедуинске одеће, а зими чува топлоту. Данас ме веома радује што све већи број младих дипломира у народној ношњи и што је културно-уметничка друштва поносно носе широм света.“
ДРУШТВО СРПСКОГ ДОМАЋИНА: ВРЕДНОСТИ КОЈЕ СУ ОДРЖАЛЕ НАЦИЈУ
Од 2015. године сте председник Управног одбора Друштва српских домаћина. Шта за Вас представља та улога?
„У овој ношњи обишао сам преко 2.500 села у Србији и око 500 села широм света – од индијанских резервата у Америци, бедуинских насеља у Египту, кибуца и мошава у Израелу, па до села донских козака и Републике Калмикије у Руској Федерацији. Ношњу носим волонтерски, у знак поштовања и сећања на своје дедове и по оцу и по мајци који су је носили. Мој отац и стриц је нису носили због времена у којем су живели, али мој ујак јесте.“
„Прави српски домаћин никада није био само најбогатији човек у селу. Он је водио рачуна о целом селу, а не само о својој породици. Српски домаћини су били јединствени у свету по томе што су седели за истом софром (трпезом) са својим слугама. Домаћин је бринуо о удаји кћери својих слуга, обезбеђивао им мираз као рођеној деци, плаћао трошкове свадбе њиховим синовима и старао се да мушке главе учествују у одбрани државе.“
„Данас би многи државни функционери требали да се постиде пред овом ношњом и историјом. У Првом светском рату изгубили смо 1.244.000 жртава. Када се прерачуна демографски губитак на стогодишњици победе, то је још 9 милиона нерођених Срба – изгубили смо 60% способних мушких глава. У неким селима у Србији након рата није било првака по пет-шест година! Па ипак, српски домаћин је знао да обезбеди сеоске амбаре за сиротињу, организовао је кулуке, градио одводне канале, путеве, школе, цркве и музеје – све на ползу (корист) народа свога. То су вредности којима морамо да се вратимо.“
Извор: info-vizija.com
Гостовање проф.др Миладина Шеварлића на ТV HAPPY
- Детаљи
- Прегледано: 48
Проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД био је гост 11.јуна 2026.године, у емисији Јутарњи програм на ТВ Happy. Емисију можете погледати на следећем линку :
