Поводом рођендана Љиљане Браловић Удружење Чачана у Београду
- Детаљи
- Прегледано: 28
На данашњи дан пре 59 годинa, 19. новембра 1966. године, у Чачку је рођена наша позната књижевница госпођа Љиљана Браловић. Љиљана живи и своје виђење света у стихове прелива у подсувоборском селу Прањани код Чачка. Креће се и ужива црпећи инспирацију међу процветалим шљивицима и облацима, спотиче се о месечину, болује све ране својих сељака и тухо тугује због изумирања српског села. Љубав према поезији и прози држи је још од гимназијских дана. Објављује од 2000. године и за то време издала је једанаест књига. По њеним приповеткама "Детелина на прочевљу" и "Вериге", снимљени су етнографски, документарно-играни филмови. Госпођа Браловић чланица је Удружења књижевника Србије, почасни је члан Друштва књижевника за Косово и Метохију, Књижевног друштва "Запис" из Горњег Милановца, Вукове задужбине, Друштва српских домаћина, Равногорског покрета и Кола српских сестара.
Љиљана Браловић досада је објавила следеће књиге поезије, прозе, дечјих драма: "Птице су створене да лете" (песме, Доситеј, Г Милановац, 2000.), "Далеки корени" (песме, КД "Запис", Г. Милановац 2002.), "Балада заборављеноме", песме, КД "Запис", Г. Милановац, 2003.), "Човек и зид", песме, КД "Запис", Г. Милановац, 2005.), "Очи које ме траже", песме, Српска књига, Рума, 2007.), "Није Луда луда", дечје драме, Жиравац, Пожега, 2009.), "Приче испод ожиљака", приповетке, Легенда, Чачак, 2011.), "Завет и обећање", песме, Лио, Г. Милановац, 2014.), "Лајем не престајем", приповетке, Књижевна задруга Српског националног савјета, Пљевља, 2016.), "Звона Светог Симеона", песме, Глас Србије, Краљево, 2017.), "Човечице", роман, Глас Србије, Краљево, 2019.).
У свом последњем роману "Човечицe" из 2019. године Љиљана се бави српским женама које су очувале српску кућу и окућницу у периоду од Балканских ратова, па све до НАТО агресије на Косову. У суштини Човечица представља човек-жену, то јест жену направљену од најчвршће, најбоље и најчеститије људске грађе. Као младе удовице нису се предавале и падале у очај. Љиљана нам приповеда како су те жене-мајке "жениле своје синове иако им је тек понека маља засенчила горњу усну. Морају деца да се рађају, светиња живота и светост огњишта морају се очувати...“. Такве је Човечице, може се веровати, имао на уму и Свети Владика Николај када је говорио о мајкама "које су волеле своју децу више но себе и своју отаџбину више но своју децу" и које су "знале једну од највећих вештина овога света – да од детета створе херојски јака и карактерна човека".
Удружење Чачана у Београду поносно је што у госпођи Љиљани Браловић има поносног чувара и хроничара историје, културе, традиције и обичаја нашег краја. Надамо се да ћемо ускоро, када то епидемиолочки услови дозволе, имати прилику да је угостимо у Београду. Још једном јој преносимо своје честитке за њен рођендан уз жељу да јој године које долазе донесу још пуно плодоносне уметничке инспирације.
ИМА ЛИ ГЛАСА ОД ЗЕМЉЕ СРБИЈE Љиљана Браловић
Гласни се Србијо!
До јуче си била дика:
Храбра, часна, христолика.
Ко те данас лажима убио?
Устани, усправи се,
проговори, збаци синџире.
Ћутиш а све гори.
Дана нема пред нама,
голет нам на рамена пала
иако је гора давно олистала.
Ђурђевдан је, буде се хајдуци,
гласни се као гладни вуци,
збаци окове обмане, време је потоње.
Хеј, глувонема Страдијо, бестрагијо, крвопијо!
Патнице моја међу рововима,
омеђена гробовима,
настањена робовима.
Видеш ли венце од суза
што исплетоше мајке
косовских мученика,
и стрељаних ученика
и оне мајке јединаца, Шумадинаца,
што костима подупиру
сремску раввницу?
Е Србијице, краткопамтилице, незахвалнице,
огласи се, усправи се.
Наши животи нису наши,
знаш ли?
Нису у кућама, селима и градовима -
ено их леже у рушевинама
цркве Самодреже,
у Дамљановој руци у Вујадиновој муци,
у срцу Југовића мајке.
Наше главе нису на раменима,
ни на земљи, ни на небесима,
ни у торбама нису:
Ено их узидане у ћеле кулу у Нишу.
Дишу кости предака и ослушкују:
Не чују Србију.
Ако се не огласимо још данас –
знаће да није вредело гинути за нас.
Востани Сербије...
БРАТ МИ У ПОХОДЕ Љиљана Браловић
Када село обуче недељу,
и Цвети изненаде капију,
мој брат на леђа пригрне пролеће,
за шајкачу задене свитање,
па оседла прашњаве друмове
да ми на крсно име донесе весеље.
Прва га угледам како изгрева иза брега:
главу наслонио на облаке,
раменима обрао видике
па га пуна кућа, авлија и село.
Смањило се за леђима пола Србије,
задрхти пут и покривач авлије
кад кораком поцепа ћутање:
Срећна слава, домаћине!
Сејо, ево за децу и тебе
комад детињства и успаванке мајчине!
Здравица и благослов за тебе, зете!
Па у врх софре отпочне беседу
од које намах процветају воћњаци,
разлистају барјаци по зидовима,
поздрављају новог Христа
што седи сред мог Јерусалима,
а воштаница замирише медовином
док се окреће колач поливен вином.
А када на одласку за брег зађе,
одвуче за собом детињства лађе,
остави оне дебеле конопце,
што их зову пупчане врпце,
да од њих испредам чекање
до неке друге Цветне недеље.
ВИДОВДАН Љиљана Браловић
На Видовдан видову траву,
праву веру, образ и срце
на сунце зором износим.
Пробудим кћер уснулу,
шаљем је бистром извору
у крчаг воде да захвати,
можда ће опет требати
Косовка девојка Србији.
На Видовдан рано ураним,
уље у кандило приносим,
кошуље сину доносим,
умесим чесну погачу,
можда га Кнез позове
на равно Косово поље.
Ако му устреба синова,
Милоша, Ивана, Милана,
да ми гладан не оде.
На Видовдан озорим,
гором песму расточим,
не би ли ме чула царица,
пресвета наша Милица,
можда ме јутром зазове
да растерујемо гавране
низ поље као сејмене,
семе им се црно затрло.
На Видовдан не чекам:
обувам бесмртне опанке,
кораке уз небо управим,
веру пред Бога износим
и још се јаче помолим
за смртне и бесмртне.
Видовдан да нам осване,
тамо где је свитао и раније.
НОВИ ЧЛАН ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА
- Детаљи
- Прегледано: 32
МИЛОМИР МИШО АНТОНИЋ из Пилатовића, општина Пожега, један од најугледнијих повртара у Србији постао је нови члан Друштва српских домаћина - захваљујемо и честитамо!
Мишо је вишедеценијски повртар посвећен производњи ПАПРИКА, ПАРАДАЈЗА и КРАСТАВАЦА - од семена, садница до финалних производа и њихових прерађевина у око око 65 пластеника укупне површине преко хектар производње у затвореном простору! До сада има 23 ПРИЗНАТЕ и РЕГИСТРОВАНЕ СОРТЕ и ХИБРИДА РАЗЛИЧИТИХ ПАПРИКА по боји (зелене, жуте, црвене), величини и облику!
Надамо се да ће пример угледног Српског домаћина Миломира Мише Антонића о приступању чланству Друштву српских домаћина - следити и други Српски домаћини широм Србије, Републике Српске и Црне Горе!
Положен венац на споменику Српским и Руским херојима погинулим у одбрани Београда 1914. и 1915.
- Детаљи
- Прегледано: 47
НЕЗАБОРАВЉАМО БЕСМРТНЕ БРАНИОЦЕ СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ
- Детаљи
- Прегледано: 40
Удружење „Прела и посела„ и Друштво српских домаћина и ове године на Калемегдану обележили годишњицу одбране Београда 1915.
Снимак целог догађаја је на линку :
https://www.youtube.com/watch?v=BLNWy-0FNSI
Удружење „Прела и посела“ и Друштво српских домаћина, у сарадњи са другим националним удружењима, 7. октобра 2025. године у порти Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану, пригодним културно-уметничким програмом, обележили су годишњицу посвећену браниоцима Београда 1915. године и мајору Драгутину Гавриловићу. Удружење „Прела и посела“ и Друштво српских домаћина од 2015, сваке године 7. октобра организује ову манифестацију. Манифестација, посвећена сећању на браниоце Београда и мајора Гавриловића на Калемегдану, у организацију ова два удружења, заживела је ових година као још једна лепа патриотска традиција.
Најпре је у Цркви Ружици свештеник овог храма одслужио помен браниоцима Београда „који су своје животе положили за веру и Отечество“. Потом се колона учесника програма и гостију, упутила од Цркве Ружице до Костурнице бранилаца Београда, која се налази у оквиру порте овог храма уз Јакшићеву кулу Београдске тврђаве. Костурница је обележена крстом који је направљен од топовских цеви. Драгиша Симић, председник Удружења „Прела и посела“ и проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина положили су ловоров венац на Костурницу бранилаца Београда. Цвеће су положиле и делегације Удружења Старешина Војске Републике Српске, коју су чинили генерал Благоје Микашевић, генерал Ненад Гарић и потпуковник Синиша Кајмаковић, као и Удружења „Кременица-Бистрица“ коју су чинили Војислав Николић и професор Лазар Кричак. Ово удружење је посвећено чувању успомене на легендарног команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића Брку који је погинуо током Колубарске битке у крају где се налази брдо Кременица и село Бистрица код Лазаревца. Потом је Драгиша Симић у кратком обраћању поздравио учеснике ове манифестације. О војним операцијама, које су вођење управо на простору Београда и самог Калемегдана 1915. и херојству бранилаца Београда, говорио је проф. др Драган Батавељић, председник Удружења „Опстанак“. На Костурници браниоцима Београда остала је да гори велика свећа воштаница коју је донео и упалио проф. др Миладин Шеварлић. Потом је испред Цркве Ружице организован културно-уметнички програм који је почео химном „Боже правде“ коју је извео „Ансамбл Ратислав Благојевић и Гледанице“. Програм је пригодним речима отворио Драгиша Симић, председник Удружења „Прела и посела“, и који је ове године био веома богат, са великим бројем учесника, не само из Београда, него из више градова Србије. На све присутне посебан утисак је оставио Дечији хор Културно-уметничког друштва „Прело“ из Сланаца и Великог Села код Београда. Потом је скуп поздравио, у своје, и име председника Друштва српских домаћина Нићифора Аничића, проф. др Миладин Шеварлић, председник УО ДСД. Професор Шеварлић је говорио о војничкој биографији „пуковника Драгутина Гавриловића“, која је сабрана у истоименом каталогу чији је аутор Радојко Бојовић а који је објављен поводом изложбе посвећене овом великом српском хероју и официру, у организацији Музеја Чачка 1990. године. Манифестацији је присуствовао и Слободан Ерић, потпредседник ДСД. Скуп је у име Удружења Старешина Војске Републике Српске поздравио и генерал Ненад Гарић. Драгиша Симић је поздрављајући делегацију официра из Републике Српске, истакао да је члан делегације, потпуковник Синиша Кајмаковић, оснивач познате дискографске куће „Реноме“.
Овом родољубивом скупу допринос су дали и они који су учествовали и они који су се обратили на скупу, као и сви они гости који су били присустни овог октобарског дана на Калемегдану, у дану који је посвећен браниоцима Београд: КУД „Српска традиција“, КУД „Кордун“ из Инђије, Удружење жена „Драговачки ђердани“ из околине Пожаревца, Удружење „Пелцер“, чији је председник Марија Сеочанац, шампион у Орању из Новог Села код Врњачке Бање, Боро Живаљевић из Удружења „Дунавски венац“, Милија Јевтић-Цар из Удружења „Грбице“ код Крагујевца, Петар Урошевић из Удружења „Степа Степановић“, Милутин Благојевић из Удружења „Прела и посела“, Мирко Вишњић, потомак Танаска Рајића из Брајковца код Лазаревца, пуковник Милорад Ђошић, који води Србски културни центар „Ћирилица“. На скупу су своју поезију говорили Лола Аџић, песникиња и сликарка, Љиљана Бошковић, песникиња из Аранђеловца, Миломир Обрадовић из сремског села Деча, песникиња Љиљана Ћуић, Ненад Коларевић, песник и композитор, Хаџи Милан Иванковић, председник Удружења Видовданско ходочашће, Гордана Мићић, песникиња из Обреновца, докторка Мирјана Аврамовићи, Александар Крстић из Београда...
Специјалан гост ове манифестације била је Марија Јововић, ћерка Благоја Јововића, српског родољуба који је у Аргентини пуцао на вођу Усташког покрета Анту Павелића.
Проф. др Миладин Шеварлић и проф. др Драган Батавељић су, током трајања програма, обишли споменик Српски и Руским херојима у одбрани Београда 1914-1915. године, који се такође налази на Калемегдану и положили цвеће. Том приликом проф. др Миладин Шеварлић изразио је захвалност за помоћ коју је Русија учинила Србију у Првом и Другом светском рату и НАТО агресији 1999. године, посебно указујући на значај операције „Скок“, Ваздушно-десантне Војске Оружаних снага Руске Федерације, који су у ноћи између 11. и 12. јуна 1999. године из Угљевика у Босни, усиљеним маршем заузели војни аеродром Слатина код Приштине.
Сви учесници и гости програма на крају су могли да се послуже храном и пићем које су даривали „Домаћа Трпеза“, пекара „Крстић“ и жене из Драговца код Пожаревца које су ову трпезу на отвореном украсиле народним радиностима.
На крају треба поменути и Зорана Готовчевића, професора у Музичкој школи Ватрослав Лисинскиу Београду, који је и ове, као и претходних година, бринуо о тону и обезбедио озвучење за манифестацију.
.jpg)
