Деценија манифестације сећања на браниоце Београда и мајора Гавриловића

Детаљи

Прегледано: 205

И ове године 7. октобра 2023. године обележили су годишњицу посвећену бранициома Београда 1915. године и мајору Гавриловићу. Историјско културно-уметничка манифестација посвећена овом историјском догађају, и ове године је одржана у порти Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану. Ова година је и мали јубилеј – десет година од одржавања ове манифестације на Калемегдану што организаторе и учеснике чини посебно поносним. 

Код Спомен-костурнице на Калемегдану најпре је одслужен парастос погинулим браниоцима Београда. Парастос је служио свештеник у Цркви Ружица, јереј др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета у Београду. Потом су проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина и Драгиша Симић, председник Удружења "Прела и посела", положили ловоров венац на Спомен костурницу браниоцима Београда. На платоу испред Цркве Ружице, након интонирања химне Боже правде почео културно-уметнички програм. Драгиша Симић је отворио манифестацију, поздравио присутне и изговорио познату беседу легендарног мајора Драгутина Гавриловића “Војници јунаци".  У програму су учествовали Ансамбл Ратислав Благојевић и Гледанице,   женска певачка група “Филиграни” из Зрењанина, културно-уметничко друштво из Инђије, песници, као и други уметници и ствараоци... Делегација учесника на челу са Миладином Шеварлићем и Драгишом Симићем положила је венац на Калемегдану и на Споменик руским војницима из Првог светског рата који су се борили на страни савезничке српске војске. Недалеко од Цркве Ружице учесници су у поводу ове манифестације засадили и три храста лужњака. Присутнима се обратио проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора Друштва српских домаћина који је учесницима пренео поздраве председника Друштва Нићифора Аничића.

Потом је краћу беседу одржао и Слободан Ерић, потпредседник Друштва српских домаћина, коју преносимо у целини.

"Браћо и сестре, даме и господо, драги пријатељи, помаже Бог!

 Ево нас поново овде код Цркве Ружице и Капела Свете Петке, да одамо пошту браниоцима Београда и њиховом славном команданту мајору Драгутину Гавриловићу. Друштво српских домаћина заједно са Удружењем грађана "Прела и посела”, и другим патриотским и националним организацијама и удружењима већ 10, јубиларни пут, обележава овај значајан догађај из националне историје. 

Београдска тврђава је кроз историју била поприште великих борби и битака, али је Одбрана Београда 1915. године умногоме јединствен пример националног хероизма.

 Ширина фронта, које су браниле српске јединице, била је 50 километара - између Винче и Остружнице а по дубини до Торлака. Однос снага је био неравноправан. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Снаге које су нападале Београд су биле сачињене од Треће аустроугарске армије, као и 22. немачког корпуса. Трећа аустроугарска армија се састојала од 130 пешадијских батаљона, 136 артиљеријских батерија, 4 авионска одељења, као и од речне флотиле са 9 монитора и 20 других бродова. Београд је био изложен страшној артиљеријској ватри. Према неким подацима 

самог првог дана напада 5. октобра на Београд је испаљено 30 хиљада граната. Оно што карактерише Одбрану Београда 1915. године је учешће народа, добровољаца, грађана који су узимала оружје од погинулих војника и бранили свој град. И заиста "образ и част престонице" је остао “светао” као што је од браниоца тражио мајор Гавриловић у свом легендарном говору.

 Овде смо на овом месту страдања и славе, под духовним покровитељство Свете Петке, да се још једном захвалимо нашим див јунацима, да се надахнемо њиховим бесмртним делом и да извучемо неке поуке за будућност. Према нашој православној вери духовна веза између нас и наших предака је дубока, нераскидива и узајамна а владика Николај је рекао “ако ми заборавимо мртве, мртви ће заборавити нас”.

 Наш национални проблем је што ми Срби мислимо да када се заврши рат да тиме престају и непријатељства. Али тако не мисле и наши непријатељи који и даље настављају рат против нас само другим средствима. И зато се догађа да све оно што смо добили у рату изгубимо у миру. Самозаборав и незахвалност су наша два велика противника. Мајор Драгутин Гавриловић, је после свог говора, који ће остати забележен на страницима, не само српског него и светског војничког беседништва, повео своје војнике у јуриш и после неколико десетина корака пао погођен метком у гркљан, и само чудом је преживео. За разлику од многих других аустроугарских официра који су у Краљевини Југославији добили генералски чин, мајор Гавриловић никада није добио ово највише војничко звање. Историчар Новица Стефановић наводи да постоје индиције да је Влада генерала Симовића у току априлског рата 1941. године тадашњег пуковника Драгутина Гавриловића унапредила у чин генерала. Али то је био покушај да се подигне морал војсци која се распадала и био је пре израз очаја него захвалности. Нисмо довољно захвални ни према себи па ни према неким нашим савезницима. Сетимо се руских војника и морнара, припадника речно, минерских, торпедних јединица који су 1914. и 1915. године учествовали у одбрани Београда а о чијој улози се мало знало а чему сам говорио више пре две године на истом месту и чији споменик ћемо данас посетити на Београдској тврђави. Сетимо се наравно и других савезника војника Француске и велике Британије. Али посебно се сетимо морнара Краљевске флоте Италије који су 1916. године евакуисали нашу војску на Јадрану у великој поморској операцији која није ништа мања о од евакуације енглеских војника из Француске 1940. године из Денкерка за коју цео свет, за разлику од улоге Италијана коју смо ми Срби, због интереса Југославије и Хрватске прикривали.

Желим ово приликом на десетогодишњицу нашег обележавања сећања на браниоце Београда 1915. године захвалим свештенству Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на благословима за одржавање ових скупова, Драгиши Симићу, председнику удружења “Прела и посела" и великом прегаоцу у неговању националне културе, другим националним организацијама, свим досадашњим учесницима у програму, као и свим онима који су допринели да ова манифестација траје једну деценију.

                        На крају са овог места можемо да пошаљемо поруку и свима онима у региону и свету који протиправно покушавају да отуђе један део наше територије – Косово и Метохију.

                       Историје је показала да су окупације српских територија, ма колико оне биле дуге, биле ипак привремене. Тако ће бити ако Бог да и овај пут. Како радили тако нам Бог помого! ",  овим речима Слободан Ерић је завршио своје обраћање.