ЗАВЕТ - песма Љиљане Браловић

Детаљи

Прегледано: 413

ЗАВЕТ

Данас на Свете Тројице

када се слави завет и обећање

док кроз село путују литије

и под записом се молитва и пије,

пре него што дан кроз неповрат мине

и ја теби завет остављам сине.

Не тражим да чуваш њиву и рало,

ни столетну храстову шуму,

ни ону међу око које се деда судио

с комшијом неколико лета.

Од детета знаш да је то твоје,

па ако ти треба, чувај.

Ни кућу ову сву од тесаног камена

из Струганика,

прављену кацама зноја,

моја је рука укровила,

ни зидове пуне породичних слика,

ни прочевље, ни дедино знамење…

Твоје је, па како решиш…

Не марим да ми гроб зарасте

у трње,

да прошће иструне до задњег коца,

да заравниш онај бунар што

сам копао три године,

иако су сви мислили да неће бити воде,

ни да повадиш виноград до задњег чокота.

Твоје је, па вади,

ако мислиш да није грехота.

Само ти једно заветујем сине:

Ма где да кренеш,

на коју било страну да понесеш главу,

чувај нашу Крсну славу,

и лепу веру православну.

Заветујем те срећом

и нерођеним чедом,

јер то није твоје сине.

То је твога сина и сина твога сина,

то је наше од искона.

Љиљанa Браловић

Члан Удружења књижевника Србије, председнице Општинског одбора Друштва српских домаћина Горњи Милановац и председнице Еколошког удружења СУВОБОРСКА ГРЕДА – Прањани