ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!

Детаљи

Прегледано: 420

Поред државног секретара за борачка питања пук. Миодрага Капора, говорник на комеморативном скупа код Споменика Др Рудолфу Арчибалду РАЈСУ у парку Кошутњак у Бепограду (8.08.2021), потресно је о монструозним злочонима Аустроугарског окупатора у Мачванском Прњавору током краткотрајне окупације говорила ДАРИНКА РАЈИЧИЋ - председница подружнице Друштва за неговање традиција ратова Србије до 1918, - из Мачванског прњавора.

                           Даринка Раичић

Изузимајући фотографије говорнице о лику и делу Др Рајса Даринке Рајичић - које смо снимили Живан Спасеновић из Жаркова и ја, све фотографије о монструозним злочинима у Прњавору и Мачви из 1914. године преузете су са сajта ZLOCININADSRBIMACOM - део МАЧВА и ПОДРИЊЕ 1914.

Захваљујући љубазности Драгане Подгорелац из Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, на вашу пажњу ПРЕПОРУЧУЈЕМО КАЗИВАЊЕ Даринке РАЈИЧИЋ о лику и делу Др Рајса који је 1914. године по доласку у Србију прво истраживао МОНСТРУОЗНЕ ЗЛОЧИНЕ АУСТРОУГАРСКИХ ОКУПАТОРА (од којих су већина говорили српски што значи да су били пореклом из Хрватске и БиХ) у МАЧВАНСКОМ ПРЊАВОРУ где је УБИЈЕНО, СПАЉЕНО и ЖИВО ЗАКОПАНО ...

Поштовани даме и господо,

Велика ми је част што могу у име грађана Прњавора да вам испричам о првом доласку др Рајса у Прњавор.

Стигао је у Прњавор августа 1914.године после завршене Церске битке и извршеног злочина на недужним прњаворским становницима. Дошао је као неутрални посматрач из неутралне Швајцарске да изврши анкетно истраживање у Прњавору о зликовачком уништавању становништва. Са њим је дошла седмочлана стручна екипа. Др Рајс био је чувени криминолог, са екипом је утврђивао узроке смрти невиних људи и деце. Сељаци су помагали.

У временском интервалу од 12. до 20.августа 1914. у Прњавору је страдало 545 становника оба пола и различите старости.

На старој железничкој станици 27 убијених мушкараца, на излазу из Прњавора ка Бадовинцима на једном месту 18 деце старости до 2 године и преко пута 20 мајки са децом различите старости. Сви убијени из ватреног оружја.

У Милутиновића кући пуцано па спаљено 120 становника старости од месец дана до дубоке старости.

У школи 80 живих спаљених, најстарија бака од 91 године, ученици првог и другог разреда основне школе и беба стара 3 дана.

У варошици Лешници 120 Прњавораца, старци и дечаци, најмлађи 12 година.

На разним местима 199 умрло на различите начине: у олтару наше цркве 10 жена је умирало од исцрпљености и силовања, међу њима заклана породиља и тек рођено мушко дете.

Мађарски војник отео је од мајке тромесечно мушко дете и заковао га паламаром за кућна врата, затим је убио мајку.

У једном дворишту направили су ломачу, па у њу убацили девојчице старе 3 и 12 година.

Једном момку огулили сву кожу са тела, једног човека набили на ражањ па га испекли на жару. Малу Милицу исекли бајонетима па су је свиње појеле.

80 Прњавораца оба пола одвели су у логоре.

Др Рајс је после сагледавања учињеног злочина констатовао да се у Прњавору десио криминал и геноцид. Све куће и помоћне зграде су биле спаљене, а стока побијена. 17. августа Прњавор је горео.

Др Рајс је послао извештај на све 4 стране света. Искусни новинар знао је да ће се свет згражавати.

У селу су се појавиле заразне болести. Др Рајс је успео да доведе једну екипу Црвеног крста да помогне селу, али је то било недовољно. Однекуд је донео доста лекова, хране, одеће, обуће и постељине. Схватио је да је српски народ племенит и хуман и да му треба помоћ.

Крајем 1920.године Прњаворци су одлучили да у црквеном дворишту подигну споменик – Велики камени крст, својим пострадалим Прњаворцима.

Свештеник Никитовић обавештава др Рајса који је одмах реаговао: ”Не може обичан споменик већ маузолеј.”-”А шта то дође..” пита свештеник. –”То је као мала црква, у подрум се похране кости, а у просторији над подрумом соба око 5 квадратних метара, на зидове се залепе мермерне плоче на којима се испишу позлаћеним словима имена и презимена страдалих”. И поче рад.

Недостају финансијска средства. Др Рајс оснива у Београду пододбор за прикупљање потребног новца. У њега улазе најзначајнији људи Србије. Др Рајс прикупља новац где год му се укаже прилика.

Захваљујући др Рајсу у Прњавору је 1922.године завршена спомен-костурница. 28.септембра сакупљене су кости са свих места, донете пред костурницу, где их је свештеник опојао, а затим су похрањене у њихов мали тихи храм на дну маузолеја. 5.октобра извршено је освећене костурнице где се нашла цела Србија.

12.новембра 1922.године Прњаворци пожелели да тај племенити господин др Рајс постане њихов Прњаворац. Једногласно га прогласише за почасног грађанина Прњавора.

Свештеник Никитовић му је однео повељу и том приликом му је рекао:”Др Рајс, сада си наш Прњаворац, треба чешће да долазиш у Прњавор”. Др Рајс, очију пуних суза, веома узбуђен, захвалио се и обећао да ће долазити.

За обавештавање света о геноциду прњаворског становништва, помоћи у набавци лекова, хране и других потреба, подизању спомен-костурнице, др Рајс је нас Прњаворце задужио за сва времена. Његово име и дело у Мачванском Прњавору не сме да прекрије плашт заборава. Нашу љубав и поштовање преносимо на млађе генерације.

Др Рајс је наш понос био и остаће.

Хвала му и Слава му!

Ученице из Прњавора Мачванског чије је Рајс почасни грађанин