- Детаљи
-
Прегледано: 774
У недељу 11.децембра 2016.одржан је трећи Колубарски марш у организацији удружења Србски светионик из Београда у сарадњи са Туристичком организацијом из Љига. Ове године рута је била од Љига преко Кадине Луке до Рајца.
Ужичани су и овог пута као покровитеље имали Друштво српских домаћина који су обезбедили превоз и ручак за све учеснике.
У овом ходочашћу могли су узети учешћа сви они који су желели да искажу захвалност херојима Колубарске битке, јер је обавештење о поласку било на сајту Друштва историчара, као организатора пута из Ужица. Највише пријављених било је ученика из Ужичке Гимназије и Техничке школе ,,Радоје Љубичић“, неколико ученика из ОШ ,,Душан Јерковић“,Техничке школе, Медицинске школе, Угоститељско туристичке школе из Чајетине и један представник Учитељског факултета.
Полазак из Ужица био је у 5:30 испред градског стадиона.Сви који су хтели да иду дошли су на време. На место оних који су тог јутра приспали или у последњем моменту одустали, ушли су Пожежани. Тако нас је било равно 50.
Као и прошле године, стигли смо пре свих у 7:15 а окупљање је планирано у 7:30. Дан је био као поручен, сунчан и сув, без ветра. Док смо чекали да сви пристигну осетила се зима с ногу, али чим смо кренули крв је проциркулисала и корак је постао лак.
Око 170 окупљених учесника из Београда, Ужица, Пожеге, Ваљева, Обреновца, Шапца, Ниша, Крупња, Мојковца, Републике Српске поздравили су у име организаора марша Милан Чучковић, а испред Туристичке организације Љиг Владе Ивановић.
Прво заустављање било је код споменика пешадијском пуковнику Живојину Бацићу, команданту Тимочке дивизије. У одбрани одступнице 1914. када је јединица пуковника Бацића била принуђена да се повуче и делује из позадине, добила је одобрење свог пуковника, док је он, тешко рањен остао. Када је одбивши да се преда, покошен рафалима,пао на земљу још је давао трагове живота. Упитан од аустроугарског официра зашто се није предао одговорио је : ,,Српски војник се никад не предаје“
Аустроугарски официр је рекао: ,,Овај човек је херој“ и наредио да се сахрани уз војне почасти и изгради споменик са обележјима на немачком језику: ,, Овде лежи пуковник Живојин Бацић, командант 13. српског пука, који је херојски погинуо“..
Након три сата стигли смо на брдо Грађеник где смо затекли исти призор као прошле године. Од темеља цркве спомен- костурниценије се није ни мало макло у градњи. Ово је позив свима да дају допринос изградњи цркве која је посвећена Светим Мученицама Вери, Нади и Љубави и њиховој мајци Софији. Следимо пример грађана Кадине Луке који су сами изградили пут и започели градњу, не чекајући државу...
Након обраћања директора туристичке организације Влада Ивановића који је поздравио учеснике марша, уследило је фотографисање за успомену.
На пола пута до врха брда, одали смо пошту херојима Колубарске битке, пред спомеником којег су подигли мештани Кадине Луке.
Уморни, али поносни на то што су потомци таквих дивова. Поносни и на себе јер су прешли више него је планирано, јер су доста научили, а лепо се дружили.
Организатори задовољни јер је све прошло у најбољем реду. Директор туристичке организације похвалио је ужичке ђаке јер су први који су овом рутом прошли.
У повратку у аутобусу искусни ,,ветерани“ досадашњих маршева додатно су подучили млађе учеснике о суштини маршева и одговорности у понашању учесника .
Све је добило свој смисао, као и сарадња Друштва Српских домаћина и Друштва историчара из Ужица
Снежана Недељковић
Наставник историје у ТШ ,,Радоје Љубичић“
Погледајте фотграфије са догађаја:
