Баштина у подруму

Ћирилична слова највише пријају оку, истраживао један немачки научник

Глобализација прети да затре наше корене. Баштину смо сместили у подрум. Изгубили смо културни идентитет, национални понос, духовност и веру, кад смо деци, предузећу, ресторану, производу или домаћој телевизијској кући дали страно име, истакли су учесници трибине „Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама“ крајем септембра на 61. Међународном београдском сајму књига. О томе да народна пословица „Говори српски да те цео свет разуме“ није без основа говорили су чланови пројекта „Ћирилична кућа“ и Извршног одбора друштвене акције (истог имена као и трибина): проф. др Миливоје Павловић, новинарка Бранка Оташевић Трбојевић, професор, доктор и посланик у Народној скупштини Србије Миладин Шеварлић, Далматинац рођен у Белгији, маркетиншки стручњак  Жозеф Иван  Лончар и новинар РТС-а Милош Танасковић. Професор Павловић је нагласио да не постоји графички савршеније писмо од ћирилице па је она универзална вредност, а не само тековина наше културе. Поред културно-историјског разлога за употребу ћирилице, навео је и медицинске разлоге. Према докторској дисертацији  једног очног лекара, која је одбрањена на немачком језику, око најбоље подноси ћирилично писмо. Студија још није преведена на српски језик, а проф. Павловић је обећао да ће чланови пројекта „Ћирилична кућа“ то ускоро учинити.

Нисмо мали народ

О томе да је ћирилица цењенија у дијаспори него у матици говорио је проф. Шеварлић. Он је поменуо једног издавача који је сва своја издања на 61. Међународном београдском сајму књиге штампао ћириличним словима. Била је то „Књижевна задруга српског националног савјета Црне Горе“ која је добила признање Сајма за најбољег излагача на ћирилици.

-Зашто нема посебне декларације за производе на српском тржишту, него постоји једна декларација за тржиште Србије и Црне Горе, која је написана латиницом? Зашто сам грађанин другог реда и плаћам скупље СМС поруке исписане ћирилицом, од оних који се дописују латиничним писмом? Зашто сам међу 20 хиљада производа  у једној београдској самопослузи, коју сам обишао заједно са мастерс студентима, пронашао само 17 амбалажа исписаних на ћирилици-поставио је проф. Шеварлић питања од јавног значаја. Танасковић је истакао да нам је Бог дао специфичност писма, али ми не знамо да га искористимо. Као ни суптилност језика са мноштво емоција, симболизма, слободе, а при томе није наредбован као енглески. 

-Боље је да купујемо домаће производе. Остављамо држави профит, а тако ћемо доћи до нових радних места и млади људи неће морати да одлазе у иностранство. Образ је нешто по чему смо се разликовали од других, а данас су нам и душе избренидране-казао је Танасковић.

Лончар је упозорио да ћирилица губи битку јер према службеном извештају Удружења издавача Србије, 92 одсто издања штампано је латиницом. Не би требало да буде тако, јер према његовом мишљењу, нисмо мали народ, већ велики народ са коренима.

-Не треба да штитимо ћирилицу већ да је примењујемо. Народ се најлакше потамани када се искорени његов језик и писмо. Напредоваћемо ако свакодневно користимо српски језик и српску ћирилицу- заључио је Лончар.

Дачина борба за писмо

Анегдоту о борби за ћирлицу коју је својевремено водио проф. др Данило Ж. Марковић, познатији као Дача, испричао је проф. Шеварлић. Био је то једини министар просвете у Републици Србији, који је у исто време био и потпредседник Владе. У време када је Марковић био декан на новооснованом Правно-економском факултету у Нишу, вратио је све нове писаће машине „Олимпија“ словеначком произвођачу и наредио да за неколико дана све типке замени ћириличним словима, што су они и учинили. 

Духовно ропство

Изложба, трибина и квиз под називом „Негујмо срски језик“ уприличили су на недавном одражаном Сајму књига. Акција је наишла на добар пријем у јавности и због тога што у нашем школском програму средњег и виског образовања има мање часова српског језика, у односу на регион или на земље у окружењу. Имамо врхунске стручњаке из разних области, који све мање користе матерњи језик, не само у тржишним комуникацијама  него и у свакодневном говру. Кажемо премијер, а заборавили смо да постоји српска реч председник владе. У духовном смо ропству јер уместо српских речи програм или план рада кажимо агенда. Ни једна друга медијска кућа са националном фреквенцијом, осим РТС-а, не употребљава ћирилицу. Слова „Јелен пива“ које се производи у Србији, исписана су готицом (облик латинице коју су из службене употребе у Немачкој избацили нацисти). Не постоји ни један воћни сок, произведен у Србији, који се рекламира на ћириличном писму. 

Аутор текста: Вера Понти

Погледајте фотографије са догађаја