Друштво српских домаћина одржало "Час историје на Текеришу 2016"

Детаљи: Прегледано: 1566

У остваривању програмских циљева Друштва српских домаћина посебну пажњу посвећује очувању и преношењу традиције српског народа на млађа поколења. У том циљу, на предлог потпредседника ДСД прим.др Страина Шуљагића, Друштво српских домаћина од 2014. године организује "Час историје на Текеришу".

Поводом 102 године од битке на Церу (август 1914) код села Текериша, кад је српска војска потукла аустроугарску солдатеску и спречила је у намери да окупира Србију, Друштво српских домаћинa je 19.августа 2016.године организовало "Час историје на Текеришу 2016". Поред угледних представника Друштва, као што су академик Василије Крестић, проф. др Мира Радојевић, Нићифор Аничић, прим. др Страјин Шуљагић, историјском часу је присуствовало 600 чланова чланови из свих територијалних одбора Друштва српских домаћина из целе Србије, Црне Горе и Републике Српске, као и више стотина чланова разних удружења грађана која негују традицију слободарских ратова српског народа.

Погледајте видео са догађаја.

Гости на Церу су били и студенти Волгоградског државног аграрног универзитета из Русије, Павел Шевченко, Елизабета Дијакова и Ирина Даниленко. Њихов домаћин био је председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић и породица његовог брата Марка Аничића у селу Страњани и председник Управног одбора Друштва и нестраначки посланик у Скупштини Србије проф. др Миладин Шеварлић, почасни професор Волгоградског универзитета.

Сваке године, "Час историје" на Текеришу одржава се непосредно после завршеног програма државног обележавања годишњица Церске битке на Текеришу. И ове године у оквиру програма државног обележавања 102 годишњице Церске битке, представници ДСД потпредседник Друштва Слободан Ерић и председник Управног одбора ДСД нестраначки народни посланик проф. др Миладин М. Шеварлић положили су венац Друштва српских домаћина на споменик Црским јунацима .

"Час историје", који је одржан 19.августа 2016.године, на Текеришу окупио је преко 600 српских домаћина из свих територијалних одбора Друштва српских домаћина из целе Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Међу присутнима на "Часу историје на Текеришу 2016." најзаступљенији су били млади: ученици основних и средњих школа, студенти, млади пољопривредници, чланови КУД-ова. Друштво српских домаћина жели да споменик Церским јунацима постане универзитет патриотизма на коме треба да се васпитавају нове генерације младих Срба.

Програм "Часа историје" водили су Данијела Митровић и Горан Средојевић.

Програм је отворен величанственим "Маршом на Дрину" у извођењу нашег познатог трубачког оркестара Феата и Небојше Сејдића, којим је почео просветно-културно-уметнички програм које је припремило Друштво српских домаћина.

Уводна беседа потпредседника ДСД прим. др Страина Шуљагића посвећена је запостављању историје српског народа у школским програмима и потреби да ДСД у заштити националног идентитета посебну пажњу посвети упознавању младих и очувању:

- Православне вере и доприноса Светог Саве,

- Српског језика и ћириличног писма и

- Слободарске традиције и жртава српског народа у очувању слободе и територије српских држава током миленијумског периода постојаности.

Говорећи у име Друштва, потпредседник прим. др Страјин Шуљагић се посебно обратио младима са захвалношћу што су дошли на ово знаменито историјско место српског народа и замолио их да чувају сећања на херојске дане својих предака у борбама за слободу коју ми данас славимо.

Војничка музика са Кајмакчалана – оркестар Феата и Небојше Сејдића из Бојника извео је музику војничке трубе на основу истинитог догађаја чији је учесник као српски војник био деда Сеата Фејдића. Његов прадеда Рустем Сејдић био је трубач у српској војсци који је ухватио тактове трубе бугарске војске и у одсутној бици 29. на 30. октобар 1916. година на Кајмакчалану одсвирао бугарским војницима повлачење уместо јуриша, а српској војсци јуриш.

Тако је пао најславнији планински врх у Првом светском рату.

Рустем Сејдић је одликован Карађорђевом звездом.

Тема "Часа историје на Текеришу 2016." о којој је врло надахнуто и са изношењем бројних чињеница беседила проф. др Мира Радојевић са Филозофског факултета у Београду посвећена је младима рођеним 1876, 1877. и 1878. године,који су мобилисани 1915.године и били најмлађо учесници Првог светског рата.

О славној епопеји српске војске у одбрани своје отаџбине на "Часу историје на Текеришу 2016" говорила је професор др Мира Радојевић. Она се посебно обратила младима са херојском причом о борцима у редовима српске војске који су малолетни регрутовани да бране своју отаџбину током Првог светског рата, мобилисаним 1915. године.

– Србија није имала више шта да узме него своју малолетну децу. У прве борбене редове ступили су рођени 1896. године и млађи. Било их је и са 12 година којима је пушка била све, иако у први мах нису знали њоме руковати, да одбране себе и своје најмилије. Мајке, Српкиње су са сузама поноса слале своје малолетне синове да се одбрани отаџбина. Многи од њих су гладни, боси и голи прешли албанске гудуре пешке, стигли на Крф и Солунски фронт да поново стану у строј за борбу до коначног ослобођења Србије. Нажалост, многи се нису вратили. Такво страдање није забележио ниједан народ у историји ратовања да би дошао до слободе. Србија је изгубила једну четвртину свог становништва, а у очи рата имала је четири милиона житеља – истакла је професор др Мира Радојевић.

Церска битка је почела 15. августа 1914. године кад је аустроугарска војска прешла Дрину и, пре свега у Мачви, али и у читавом Подрињу почела да убија старце, жене и децу, пали куће... После десет дана крвавих борби на Церу аустроугарска војска је протерана из Србије. У редовима српске војске погинуло је 3.000, а рањено 15.000 војника, подофицира и официра. Аустроугарска је имала 8.000 мртвих и око 30.000 рањених. Српска војска је заробила скоро пет хиљада непријатељских војника.

Велико време рађа велика уметничка дела. Поред "Марша на Дрину" још једно уметничко дело је стекло светску славу, а то је песма Тамо далеко коју је такође извео оркестар Феата и Небојше Сејдића.

Балкански ратови и Први светски рат изнедрили су велики број јунака. Без сумње највећа међу тим великанима храбрости је српска хероина Милунка Савић. Знамо да је она у једном периоду била више цењена и испоштована у генералштабу и јавности Француске него код нас. Друштво српских домаћина је желело да се на "Часу историје" са великом љубављу сетимо наше велике хероине и то из књиге о животу Милунке Савић, чије је делове врло надахнуто говорила глумица Српског народног позоришта из Приштине Јасмина Стојиљковић .

Оркестар Феата и Небојше Сејдића извео је још једно велико дело из Великог рата које одражва мученичко страдање српског народа "Креће се лађа Француска" .

Један од учесника славне битке на Церу био је генерал и академик Живко Павловић, један од најближих сарадника Војводе Радомира Путника. Генерал Живко Павловић је о бици на Церу 1924.године објавио најсвеобухватнију књигу под насловом "Битка на Јадру". Наш познати глумац Иван Вучковић пренео је само мали део из ове књиге генерала Живка Павловића.

На Церу су погинули многи наши сродници. Деда нашег познатог мелода и појца Љубе Манасијевића је погинуо у бици на Мачковом камену. Љуба Манасијевић је свом погинулом деди посветио своју песму "За Србију и слободу" коју је отпевао на "Часу историје на Текеришу 2016.".

На крају програма "Часа историје" присутнима се обратио председник Друштва српских домаћина господин Нићифор Аничић који, не само својим доброчинством, већ својом безграничном љубављу за људе и за Србију, у овом времену егоизма и глобалистичке помрчине, представља праву људску светлост и радост.

„Драги моји домаћини,

Драга професорице Миро,

Захваљујем се на лепом предавању за ове наше ученике и нову генерацију која долази. Свима присутнима се захваљујем а посебно унуцима. Желим да се обратим њима.

Драга унучади, драга српска ђецо,

Морам да вам признам да смо генерација мога оца и моја генерација упропастили српску душу. Упропастили смо оно што је Србина држало и у небеса дизало и где је поштован од свих народа света, па и од непријатеља.

Вама се данас обраћам са једном великом молбом. Из мог искуства ћу вам рећи како треба ићи кроз живот.

Под број један, морате слушати и поштовати ваше учитеље, ваше професоре који су вам други родитељи. Захвалност заслужују и већу пажњу него родитељи.

Сваки просветни радник када се одлучио да крене тим путем, био је свестан да ће његови џепови увек бити празни, али ће их пунити са својом душом, љубављу и одужењу својој мајци Србији и српскоме роду.

Професор, учитељ, српског језика и историје, они су вам ти који ће вас водити и усмерити да израстете у доброг човека, у српског домаћина. Ови остали вас уче да кроз живот се снађете боље, да боље и лакше радите да би бољи домаћини били. Према томе, сваки час српског језика и историје, српске поготово, упијајте и чувајте у вашој души јер сада у ово лудо време, непријатељ је нашао ове наше несрећне послушнике да избаци овај српски придев из наше душе, али неће успети.

Неће успети докле је светосавља и док се молимо Светоме Сави и њега признајемо за нашег верног учитеља и спаситеља. Молимо се њему и да нас кроз живот спаси и да вас лепо упути да израстете у велике српске домаћине.

Хвала вам што сте дошли, како рече мој брат Страин Шуљагић, поведите догодине да вас буде више и желим вам много среће, много здравља и много успеха у животу, да радите оно што је пред вама, да часно радите и да се поносите. У вашој кући није ништа срамота радити али је част бити поштен!

И не треба трчати за неком индустријом и нечему, обратите се нашој мајци Србији, која је племенита и честита, помогнимо природи да нас направи великима.

Хвала вам!“

Програм је затворио појац Љуба Манасијевић са песмом "Востани Сербие", а сви присутни су положили црвене руже на споменик Церским јунацима које симболизују проливену крв јунака са Цера и тиме се дубоко поклонили њиховој жртви. Друштво српских домаћина настојаће да буде одано високим идеалима слободе и патриотизма за који су се они борили.