БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА И ПОРУКА НИЋИФОРА АНИЧИЋА

Детаљи

Прегледано: 1202

Дра­га бра­ћо и се­стре, дра­ги мо­ји до­ма­ћи­ни,

У су­срет на­сту­па­ју­ћим пра­зни­ци­ма и но­вом ле­ту же­лим да вас по­здра­вим са же­љом и мол­бом: кре­ни­мо и удру­жи­мо се у за­јед­нич­ким же­ља­ма, за­јед­нич­ком љу­ба­вљу – кре­ни­мо Све­то­сав­ским пу­тем ко­ји нас је во­дио кроз ве­ко­ве и ко­ји је је­ди­ни спа­си­тељ.

Без ве­ре у Бо­га, без ста­бил­не по­ро­ди­це, без љу­ба­ви пре­ма свом бли­жњем, без љу­ба­ви и по­што­ва­ња пре­ма ста­ри­ји­ма, без бри­ге пре­ма мла­ђи­ма, си­ро­ма­шни­ма, Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви, као и мај­ци отаџ­би­ни Ср­би­ји – без све­га ово­га – ни­кад сре­ће и на­прет­ка!

Бра­ћо и се­стре, да би раз­ви­ли љу­бав у ва­шој ду­ши, основ­но је ра­ди­ти, би­ло ко­ји по­сао. Је­ди­но рад и ства­ра­ње пле­ме­ни ду­шу у сва­кој осо­би. Ни­је бит­но ко­је шко­ле си за­вр­шио уко­ли­ко у тој обла­сти не­ма отво­ре­них рад­них ме­ста, мо­раш се укло­пи­ти у би­ло ка­кав ко­ри­стан по­сао.

Уко­ли­ко имаш ро­ђа­ка или при­ја­те­ља на се­лу, при­дру­жи му се и по­мо­зи му да што леп­ше и бо­ље об­ра­ди зе­мљу. Си­гур­но ћеш и ти има­ти до­бру ко­рист, ти ћеш од ро­ђа­ка или при­ја­те­ља не­што на­у­чи­ти, а ро­ђак од те­бе  – и будићеш се сре­ћан.Ако не­ма ни­ка­квог по­сла у отаџ­би­ни, ма­кар је треба чи­сти­ти и уре­ђи­ва­ти при­ро­ду –ни­је сра­мо­та то ра­ди­ти. Сра­мо­та је кра­сти др­жа­ву, кра­сти ком­ши­ју, ла­га­ти и чи­ни­ти пре­ва­ре – то је сра­мо­та и грех. Од гре­хо­ва на­ста­је не­мир, а не­мир уна­за­ђу­је др­жа­ву и на­ци­ју. Од гре­хо­ва ис­па­шта­ју не са­мо гре­шни­ци, него, на­жа­лост, и че­сти­ти љу­ди.

Шкр­тост је опа­ка као и лу­кав­ство, и за­вид­ност, као и мр­жња. Мо­ра­мо чи­сти­ти из на­ше ду­ше све ло­ше. Док се то­га не отре­се­мо, не мо­же­мо би­ти срећни.

Дра­га бра­ћо и се­стре, из мог жи­вот­ног ис­ку­ства мо­рам вам ре­ћи сле­де­ће: по­зајм­љи­вао сам да бих дру­гом по­мо­гао!

У мо­јим Стра­ња­ни­ма пред Дру­ги свет­ски рат упад­ну ву­ци у тор ком­ши­ји и за­ко­љу му 35 ова­ца – то­ли­ко је и имао. Су­тра­дан, до­ма­ћи­ни се оку­пе и на­пра­ве спи­сак ко тре­ба из се­ла да дâ по јед­ну ов­цу и ску­пе 34 овце. До­те­ра­ју  пред ку­ћу и ка­жу: „До­ма­ћи­не, и ти мо­раш ште­то­ва­ти јед­ну“.

У се­лу Де­бе­ља код Но­ве Ва­ро­ши жи­вео је Је­врем Сто­јић. По­сле Дру­гог свет­ско­г ра­та, не­ма­шти­на га на­те­ра да ба­ци вре­ћу пре­ко ле­ђа.Кру­пан и јак гор­штак,крену у про­шњу жи­та. На­про­сио Је­врем ско­ро пу­ну вре­ћу и свра­ти у јед­ну ку­ћу у ко­јој на­ђе же­ну са сит­ном де­цом,без до­ма­ћи­на, ко­јег је из­гу­би­ла у то­ку ра­та. Ка­да то Је­врем све са­гле­да, по­ви­че: „Не­ве­ста, имаш ли ка­кву вре­ћу или џак?“ Ис­пра­зни сво­ју вре­ћу и ре­че: „Ов­де је по­треб­ни­је.“...и про­ду­жи сво­јим пу­тем ко­јег мо­же­мо на­зва­ти пут Све­тог Са­ве.

Дра­га бра­ћо и се­стре, де­ла Бог при­зна­је– пра­зне при­че ве­тро­ви но­се. Хри­сто­во ро­ђе­ње да Вам до­не­се мир у ду­ши, љу­бав у по­ро­ди­ци, сре­ћу у ра­ду. Са по­здра­вом: Мир Бож­ји, Хри­стос се ро­ди!

                                                                                                                                                                          Нићифор Аничић

Председник Друштва српских домаћина

Јоханесбург,

3. 1. 2014.