Поруке са Сабора подршке српском народу на Косову и Метохији

Детаљи: Прегледано: 1796

Главне поруке са Сабора подршке српском народу на Косову и Метохији

одржаног 27.09.2011. године у Центру Сава.

pozivnica_za_sabor

Декларација

jpg

Председник Друштва српских домаћина Нићифор Аничић:

Драга браћо и сестре,

Драги пријатељи,

Драги гости,

Овај сабор сазвала је, у ствари, велика српска несрећа.

Нисам ни учењак, ни политичар, па ни говорник, и право да вам кажем, дуго сам се премишљао да ли да уопште данас изађем пред Вас. Превагнула је она стара песникова:

„Мене све ране мога рода боле,

И моја душа с њим пати и грца...“

Дакле, не треба ни да кажем да моја душа, као и све ваше уосталом, пати и грца, јер српски народ на Косову, због кога смо се данас и окупили на овом месту итекако пати, итекако грца, трпећи сурове налете незаситих моћника.

Драга браћо и сестре, о Косову је много тога речено и не бих да ишта понављам. Оно што бих ја желео то је да речима које ћемо овде изговорити и порукама које ћемо одавде послати послуже окрепљењу српске наде у боље дане и пуном оснажењу српског отпора злу и нечовечанству.

Српски народ на Косову заслужује да га још чвршће пригрлимо и помогнемо му највише што можемо.

Браћо и сестре, окупили смо се овде ПРВО, да подржимо наше драге Србе на Косову и Метохији, који, годинама изложени разним притисцима и насиљу Шиптара и њихових моћних помагача, храбро опстају на нашој светој земљи. Желим да овај скуп солидарности буде и једна врста јавне похвале Србима на Косову и Метохији који су тренутно најхрабрији и најбољи део Српств. На њих могу данас да се односе речи народне песме о онима коју су „кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати“.

ДРУГО, Резолуцију 1244 бацили су у смеће. Моја порука моћницима, а више Шиптарима је да воде рачуна о сваком поступку према Србима на Косову и српској имовини.

Све је праћено и забележено, колико је неправде учињено.

Сами ће испаштати за своја недела. „Како сејеш тако жањеш“ – каже наш народ.

ТРЕЋЕ, са овог места желимо да позовемо на јединство целокупног српског народа у Матици и Расејању, и да апелујемо да се сви партијски и страначки интереси подреде општем прворазредном националном и државном интересу – а то је борба за Косово и Метохију.

Браћо и сестре, нас је окупио један племенети циљ. Али нама није само намера да тај циљ постигнемо, него да се у тој борби и ми оплеменимо. Као што су се наши преци кроз косовски бој духовно и морално преобразили, тако и ми треба да из ове борбе за Косово и Метохију изађемо бољи, поштенији и честитији.

Ми Срби не оскудевамо у непријатељима, али, нису непријатељи само споља, извана, него су они у нама – а наши велики српски непријатељи су; лукавост, завист, шкртост и тврдичлук... Стога, борба за Косово и Метохију није само борба за територију, то је борба за душу Србије.

Садашње руководство, својим радом и послушношћу према српским непријатељима, подигло је само себи споменик срама, који ће превазићи Вука Бранковића и аветног Вујицу.

Европска унија, шта је то? Несрећа народа који живе у њој. У последњих 40 година Европска економска заједница, а потом и из ње проистекла Европска унија, није имала једног лидера. Зато је довела до једног хаоса који се не може никаквим именом назвати. Могу вам рећи да Немачка, која је последњих 30 година била економски водећа у Европи, неће избећи грађански рат. Па можете мислити да немачка канцеларка долази да каже нашим послушницима како да Србију уведу у тај хаос. Србија не сме никада да размишља да буде у таквој заједници јер јој није ту место.

Драга браћо и сестре, ја вас молим да ме чујете што ћу вам рећи.

Пут према срећи води само наша слога, наша љубав, наша узјамна помоћ, да се отресемо зла, лукавства, шкртости, љубоморе и зависти. Водите рачуна о деци, показати им исправан пут, о старима водити рачуна и не огрешити се о сиротињу.

Браћо и сестре, од данас постоји Одбор који ће водити рачуна о Србима на Косову и Метохији – морално и материјално, све док Косово и Метохија не буду јаки да дају домаћине да бране и воде Србију.

Живела Србија од Призрена до Суботице!

Slavenko_Terzic

Историчар Славенко Терзић:

Велика Албанија се већ деценијама пење на Копаоник

Шта данас рећи о Косову и Метохији, а да већ стотинама пута није речено?!

Можда би најснажније о Косову говорили српски песници, хиљадама својих стихова, од Косовске химне Драгутина Илића до Шантићевих песама Призрене стари и Јутро на Косову…

Идуће године, у ове дане, обележаваћемо стогодишњицу ослобођења Старе Србије и Македоније! Учинићемо то, надам се, једном великом народном литургијом и тихом молитвом за душе косовских витезова и косовских ослободиоца!

Стара Србија је 1912. повраћена Српској земљи, Европи и европској цивилизацији! Након непуних девет деценија, та иста Европа гурнула је ову нашу земљу поново у време ”кад су живи завидели мртвима” – како стање нашег народа под турском влашћу бележе историјске хронике .

”Стара Србија је још увек немирна област – због безакоња, освете и расне мржње Албанаца – известио је 9.септембра 1901. године британски дипломата Јанг свога шефа Ленсдауна.

Ништа се није променило за ових стодесет година осим што су безакоње освета и расна мржња Албанаца награђени тобож независном државицом на тлу Србије од стране најмоћнијих сила тзв. демократског света! Ружно лице њихове окупације дела наше земље гледамо сваки дан и на Јарињу и Брњаку.

Налазимо се на једном од наших судбоносних раскршћа! Морамо тражити излаз из овог тешког историјског чвора – храбро, мудро, без узмицања, заједно и солидарно. У Метохији и на Косову су темељи наше цивилизације.

Од вековима у Европи познате етничке границе између Срба и Албанаца на Великом Дриму – у данашњој северној Албанији – већ деценијама Велика Албанија пење се на Копаоник.

Није довољна родољубива реторика, макар колико добронамерна и честита била. Морамо се окупити око једног зналачког и систематичног плана националног рада – за дане који долазе, за будућност! Нашој држави, пре свега, али и свима нама могао би се упутити онај исти прекор који је Јован Цвијић упутио своме времену 1907. године: ”Ми смо се сада згрчили и често не смемо да заступамо ни своја најјаснија права”.

Данас су ваљда свима кристално јасни политички и стратегијски циљеви НАТО-а на Балкану – свођење српског етничког и државног простора на Шумадију! Нису јасни, можда, само оним како Цвијић каже ”несређеним духовима” – ”по којима изгледа да је допуштено волети човечанство и сваки други народ само не свој”.

Интерес народне целине мора бити испред партијских, групних и регионалних интереса. Нама тек предстоји дуга и тешка борба – демографска, економска, културна, образовна, духовна, информативна…

Наши противници успели су да разграде осећај целине српског народа, да угрозе здраве темеље националног осећања и мишљења.
Косовско-метохијске теме не смеју ни једног трена нестати из наших образовних и културних програма, од медија до установа културе, из наших научноистраживачких програма, из наших филмских студија, из наших привредних планова, са наших јавних трибина и округлих столова.

Још није касно да појачамо правац нашега рада према свету – да, упркос свему, обавештавамо јавно мњење и научне кругове у свету о драми нашега народа у целини, а у апокалиптичном виду – на косовско-метохијској земљи.

Морамо трагати за пријатељима у свету и стрпљиво неговати и јачати наше везе.

Нама недостаје чврста организација у раду, недостаје нам онај таихи, свакодневни, плодни заједнички рад, без зависти, суревњивости и сујете, ми смо људи краткога даха, недостаје нам оно што би Скерлић назвао ”социјалном дисциплином”, свест о општем добру.

Морамо на све начине подстаћи осећај узајамне солидарности, насупрот примитивном егоизму који данас царује. Изгледа, понекад, да нас више занима торнадо у некој од америчких држава него косовски апартхејд у нашој кући.

Улога озбиљне државе у свему овоме је незамењива, али Срби су вековима опстајали и кад нису имали своју државу. Једна моћна фондација попут, на пример, Косовске фондације могла би да обави низ драгоцених послова.

Не смемо другима препуштати наше косовско име! Косовски дан је Европа вековима препознавала као друго име за Видовдан!

Подсећајући се ових дана делатности Дружине младежи србске од пре више од једног и по века, запала ми је за око беседа младог лицејца Стевана Ћирића из 1849. године насловљена у виду питања: Хоћемо ли, можемо ли и смемо ли на Косово? Предамном је истовремено, упорно лебдео натпис немачког КФОР-а са Јариња и Брњака – ”Стоп! Ми будемо пуцали!”

Брутална сила НАТО-а отела нам је Косово и Метохију, али то није крај историје. Нико се спокојно не осећа и не спава мирно на отетој туђој земљи.

Ако желимо да заиста разумемо своју косовску драму, историјска искуства могу бити поучна. И зато бих, на крају, подсетио на речи начелника Главног Генералштаба Краљевине Србије, пуковника Јована Мишковића, изговорене на Видовдан 1889 на петстогодишњицу Косовске битке:

”Битка косовска је плод свију наших државних, друштвених и војничких погрешака и врлина. Како су прве претегле на судбоносноме кантару историје и решење морало је жалосно да следује. То је неумитни ток историјских догађаја. Па кад знамо са чега смо пропадали и у чему грешили, дужни смо да се тих погрешака клонимо. Најбоља награда косовским јунацима за њихов осведочени патриотизам и велико пожртвовање биће онда, када њихови потомци делима докажу да су способни да остваре идеју за коју су се они на Косову борили. Зато негујмо слогу и љубав међу нама! Развијајмо врлине! Подижимо ваљану, дисциплиновану и поуздану војску те да можемо, кад време за то дође, да остваримо националну идеју: уједињење Српства!”

Додајмо: и ослобођење Косова и Метохије!

marina_damjanovic

Студенткиња Марина Дамњановић државни шампион Србије у џудоу,

капитен првог православног спортског клуба Лепа Света Србија:

„Боже, сачувај нам Косово“

Поред тренинга, редовно одлазимо на литургију, а сем духовних песама певамо српске патриотске и косовске песме које су нам посебно драге. На тренингу нас уче да, поред тога што смо добри спортисти, морамо бити и добре ћерке, сестре и сутра мајке и да једно без другог не може.
Много сам срећна што сам данас овде да у име нашег клуба дам подршку деци са Косова и Метохије, са подигнутом руком и скупљена три прста и речима „Боже, сачувај нам Косово“.

Z.Jovanovic_za_govornicom-2

Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних:

Никаква кандидатура за Србе не може имати вредност Космета!

Кад смо започели припреме за одржавање Сабора, било је бојазни да нас развој догађаја на КиМ не претекне, да можда неће бити потребе за оваквим скупом. Међутим, такво размишљање било само можда за тренутак јер је косовски проблем вековни проблем. Он није од јуче нити се може решити преко ноћи.

То је оно што нам се чини да власт у Србији не схвата. Они сматрају да неке седнице у Бриселу опредељују дане и сате до којих се мора решити тај проблем.
Никакве седнице, никакви орагани и конференције не могу убрзати нити донети добро решење за овај проблем. Зато позивамо са Сабора да данашње генерације политичара ничим не ускрате право будућим генерацијама да проблем Косова и Метохије реше праведно, у складу са правдом и законима. А просто је невероватно колико журбе и енергије се троши да се одговори моћницима са Запада до тог 12. октобра, када се даје мишљење о кандидатури.
Са овог скупа поручујемо да се са Косметом не сме трговати ни тајно ни јавно! Никакве вредности, поготово кандидатуре и чланства у клубу ексклузивних нису ни приближне вредности за српски народ као што је Космет. Нису ЕУ и очување Косова и Метохије једнаки циљеви!
Космет је судбинско питање опстанка не само српског народа у тој покрајини већ опстанка и развоја читаве Србије. Због тога позивамо на мудрост, слогу и дугорочни прилаз решавању проблема Косова и Метохије у складу са Уставом Србије и међународним законима.
Подсећамо да нема снажнијег међународно-правног основа за одбрану легитимних интереса и права Србије од Резолуције 1244.
Позивамо и на враћање колосеку УН, уместо колосека који су у међувремену неодговорно прихваћени.
Састали смо се да изразимо моралну и сваку другу подршку сународницима на КиМ, пре свега онима који даноноћно дежурају на барикадама на Јарињу и Брњаку, а њих су припадници немачког и америчког КФОР – две најјаче чланице НАТО – управо напали.

Позивамо на разум и поштовање права Срба, пре свега права на слободу.

Позивамо оне који одлучују о рату и миру да се одлуче за мир. Онако како су Срби одувек опредељени.

Dobrica_Eric

Песник Добрица Ерић:

Дечанска ризница

Ово није сребро и злато

Иако тако изгледа

Ово су сузе народа мог

Само што личе на драгоцење

Док у њих гледа Бог.

Ово нису кандила и кадионице

Иако изгледају тако
Ово су очи и срца народа мог
Само што просветле и замиришу

Кад у њих пирне Бог.

Ово нису повеље царске

Иако изгледају тако
Ово су тапије народа мог

Само што личе на повеље

Кад их потпише Бог.

Ово није ризница Рашка

Иако изгледа да јесте
Ово је гробница народа мог

Само што личи на ризницу

Кад је ризничар Бог.

Ни ово није песма

И не личи баш много
Ово је мој плач над тобом

И затрављеним гробом
Само што звучи као песма

Кад се плаче пред Богом.

Верица Томановић, у име Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ:

Зна се за 144 илегална логора, а нико ни за шта не одговара!

Неприхватљиво је да на почетку трећег миленијума нико није пожелео да сазна судбину насилно одвдених, мучених, убијених и скривених сроских жртава.
Према тврдњама шефа Унмика, новембра 2003. године била су регистрована 144 илегална логора на територији КиМ. Питамо се: где су људи из тих логора кад су сви случајеви отмице били пријављени КФОРУ, Међународном комитету Црвеног крста, Оебсу и другим организацијама. Да ли је могуће да нико ништа не зна и не одговара?!

Фотографије са догађаја

297114_232659663449671_213443265371311_582726_38057018_n