е-ПОЗИВНИЦА за Свечано отварање Међународне конференције СТО ГОДИНА НОВОЈУЛИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА, 14.12.2023.г.

Поштовани,

имамо велико задовољство да Вас позовемо на Свечано отварање Међународне конференције СТО ГОДИНА НОВОЈУЛИЈАНСКОГ КАЛЕНДАРА МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА, које се одржава у четвртак, 14. децембра 2023. године, са почетком у 10.00 часова, у Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду (Ул. Булевар краља Александра бр.73).

У прилогу Вам достављамо е-Позивницу са програмом Свечаног отварања.

Уколико нисте у могућности да физички присуствујете, путем линка испод можете да пратите Свечано отварање у четвртак, 14.12. од 10.00 часова, као и почетак Научног дела конференције од 13.00 часова:

https://zoom.us/j/96511823630?pwd=Vit5WlM0MkJ0OXh3dXpJUmx1a29rZz09

Meeting ID: 965 1182 3630
Passcode: milankovic

Такође, можете пратити и путем линка други дан Научног дела Међународне конференције, 15. децембра, од 10.00 часова:

https://zoom.us/j/92538752509?pwd=MzFRdFZON2ZhSHRBK2ZZYUNIVU5Ddz09

Meeting ID: 925 3875 2509
Passcode: milankovic

Срдачно Вас очекујемо!

 

 

Одржан Сабор СНВ: Дошло време да узмемо судбину у своје руке

Западни део међународне заједнице, београдски режим и косовско-албански фактор постали су произвођачи кризе, уместо да буду фактор решавања проблема.

Сабор Српског националног већа одржан је 26. новембра 2023. у Хотелу М у Београду. Именовано је ново руководство и најављене будуће активности. Први задатак је да Срби са Косова узму своју судбину у своје руке, створе аутентичну политику, насупрот циљу актуелне власти у Београду „да Косово постане независна држава и то без Срба“, речено је на скупу. Затражили су одбацивање француско-немачког споразума, а са друге стране, искључиво поштовање Устава Србије и Резолуције 1244. Након неуспелих вишемесечних покушаја да први скуп новоформирано Српско национално веће одржи на Косову, сабор је, како је и најављено, одржан данас у конференцијској сали хотела „Младост“ у Београду. Једногласно је извршена промена статута СНВ, односно уместо извршеног одбора, именовано је председништво. Именовано је више од двадесет чланова председништва из свих региона Косова, али и представник из дијаспоре. Међу њима су се нашли и Славиша Ристић, Марко Јакшић и Момчило Трајковић. За новог председника СНВ Косова и Метохије изабран је проф. Ненад Којић из Врбовца, а за заменика председника проф. Александар Ћорац, уједно је именовано и шест потпредседника СНВ. Којић је на овом скупу поручио да је циљ СНВ опстанак, „престанак терора“ и да се КиМ врати у окриље Србије.

 

Ми не желимо више да ћутимо – желимо да будемо оружје мира, желимо да обацимо мржњу и сејемо братску љубав, да правимо слогу, а не раздор, да улијемо наду за повратак и опстанак прогнаних, да ставимо правду испред користи и да стално инсистирамо да држава учини све што јој је у моћи за очување територијалног интегритета државе, да одбацимо све што није у служби поштовања територијалног интегритета и суверенитета“, казао је.

То подразумева, поручује – одбацивање француско-немачког споразума, искључиво поштовање Устава Србије и Резолуције 1244.Позвао је међународну заједницу да поштује права Срба у складу са овом Резолуцијом. „Она (међународна заједница) је дужна да одбаци све што није у складу са Резолуцијом 1244“, навео је. Упутио је позив и Србији:

„Да све оне који раде против Устава и интереса Републике Србије, без обзира за њихове разлоге, и који раде само зарад личних интереса и интереса Албанаца, одстрани, процесуира и да такви више не могу да заступају наше интересе“.Најавио је слање захтева и Приштини – „да престану са шиканирањима и хапшењима и сваке врсте притисака – институционалног и ванинституционалног“.

Трајковић: Вучићев циљ је да Косово постане независна држава и то без Срба

Након Којића, присутнима на Сабору обратио се и Момчило Трајковић.Осврнувши се на период од 1999. до сада, казао је да Европска унија, САД и НАТО решавају косовско питање унапред засновано на „албанској жртви“ и по мери њихових геостратешких интереса, „а све под плаштом да стварају мултиетничко и демократско друштво“. „И уместо да на тим принципима решавају косовско питање, они су применили етнички принцип и решавали ‘албанско питање’, занемарујући ‘српско питање’… Какав апсурд! Каква превара!“, оценио је Трајковић. Рекао је да су западни део међународне заједнице, београдски режим и косовско-албански фактор постали произвођачи кризе, уместо да буду фактор решавања проблема. Каже да га не изненађује понашање међународне заједнице и Приштине, већ званичног Београда. Актуелну власт назива „марионетском“, те каже да су је креирали светски центри моћи с циљем да Косово постане „независна држава и то без Срба“. Каже да управо прихватање и спровођење Бриселског споразума, Вашингтонског и немачко-француског споразума, као и Охридске мапе пута, представља прву фазу у реализацији овог пројекта који води до, сматра, формирања „Велике Албаније“. „Толерисање власти Аљбина Куртија то најбоље показује. Трагично је да су српске власти на такве процесе пристале и у њима учествују. Такође, форсирање и толерисање Куртијеве политике говори да је тзв. међународна заједница одустала од демократског решавања односа на Косову и Метохији, препуштајући Куртију да дугим цевима дисциплинује, како он то каже, своје грађане, милитаризује Север и успостави косовски суверенитет на целој територији Косова и Метохије“, сматра Трајковић. Тврди и да „катастрофалне“ последице Куртијеве политике према Србима воде ка „коначном егзодусу преосталог српског народа“. Трајковић наглашава да је Вучић на све то пристао, те да је „један од креатора и извршитеља погубне политике“. „Стратегија ове власти је издаја националних и државних интереса, издаја колевке српског народа, чиме ће лишити наш народ будућности. Ова власт је доведена од страних центара моћи и наметнута наивном и изманипулисаном српском народу, како би исти центри моћи довршили давно започет процес одузимања Косова и Метохије“, нагласио је Трајковић. Додао је да је план власти да се Вучићева „стратегија“ оконча пристанком српског народа на издају. „Неко ће рећи, не, није наша издаја, већ његова. Нажалост, биће наша уколико дозволимо да умногоме завршен процес издаје, ова власт доврши до краја. А дошао је на власт критикујући тзв. бившу власт, обећавајући да ће радити све супротно. А шта се у ствари десило? Потписао је Бриселски споразум и њиме де факто предао територију на којој ће сами косовски Срби успоставити суверенитет и интегритет тзв. Републике Косово“, истакао је Трајковић. На таблицама стварао стратегију „манипулације’, где је сада „КМ остаје, нема предаје“ .Сматра и да је Вучић Бриселским споразумом укинуо српске институције и приморао „бруталном силом“ Србе на Северу да улазе у косовски систем. „Предао је електро-енергетски систем, акумулацију Газиводе, Валач, судство, цивилну заштиту, полицију, међународни телефонски број, локалну власт, и на крају, препустио косовским властима да натерају несрећне људе да главом без обзира, што се дешава ових дана, скидају КМ таблице и постављају таблице тзв. Републике Косово“, нагласио је. Према његовим речима, Вучић је на таблицама стварао стратегију „манипулације несрећним народом“. „А данас, нигде га нема. Као последња кукавица ћути. Не помиње своју паролу: ‘КМ таблица остаје, нема предаје’. Кукавички ових дана, па и данас и даље уцењује српски народ са Севера да гласа на изборима за њега који их је унесрећио и издао“, казао је Трајковић.

Српска листа – творевина Запада, Београда и Приштине да би се заокружила косовска власт

Додаје да је Вучић уз „предају Севера Косова“ радио на „обезглављивању и деморалисању“ Срба јужно од Ибра.„Комбинујући смишљене потезе према северу и југу, из корена је избио српско национално биће и разбио му је његово најсветлије оружје које је градио вековно – пасиван отпор, трпљење“, казао је Трајковић. Наглашава да је „обезглавио“ народ успостављајући „наводно јединство“, односно Српске листе. „Не. Драги пријатељи, ту нема јединства, то је велика лаж. Српска листа је заједничка творевина западних ментора, Хашима Тачија и Александра Вучића. Она је била потребна да би се спровео Бриселски споразум, да би се натерали Срби на Северу Косова да уђу у косовски систем и заокруже косовску власт на читавој територији тзв. Републике Косово, да се укину српске институције, да се предају сви важни чиниоци српске државности који су до тада онемогућавали и били сметња завршетку тог подмуклог пројекта међународних моћника“, оценио је Трајковић. Немам доказа ко је убио Оливера Ивановића, али имам голе чињенице ко је цртао мету. Каже и да су уједно „елиминисали све српске ауторитете који су били гаранција да живот на Косову и Метохији за српски народ има перспективе“. Каже да Српску листу сачињава „интелектуални и политички полусвет“, а како би „слепо и безпоговорно извршавали наредбе из Вучићевог Београда“. Осврнуо се и на дешавања у Бањској 24. септембра, наводећи да су „врх и крах Вучићеве политике на Косову и Метохији, а последице, несагледиве!“. 40.000 Срба отишло са Косова за 11 година, ако се тако настави неће постојати услови за формирање ЗСО . Изнео је и податак да је од доласка Вучића на власт 2012, Косово напустило више од 40.000 Срба, „што због албанског зулума, што због успаване међународне заједнице, али највише због његове политике и политике тзв. Српске листе“. „Уместо да искористе могућност да помогну народу да опстане, комбинујући снагу коју су добили од српске и косовске власти, тај полусвет кренуо је у распродају националних интереса, а зарад личних и групних интереса, координиран од инсталираног Вучићевог центра моћи на Копаонику, „, казао је. „Најбољи пример је општина Штрпце, која је пре доласка на власт Српске листе имала 12.000 Срба, а данас има мање од 6.000. Вучићеви кадрови, координисани с Копаоника, кренули су у невиђени криминал. Путем мита и корупције, издали су неколико хиљада грађевинских дозвола да у националном парку Шар планине Албанци граде један од највећих својих градова“, казао је Трајковић. За Заједницу српских општина (ЗСО) Трајковић је рекао да ће овај „генијални изум који Вучић нуди, бити последњи камен у темељу независне државе Косово“. „Ако се настави с исељавањем Срба, неће постојати услови за формирање ЗСО, јер општина са српском већином јужно од Ибра неће ни бити“, оценио је. Каже и да је у току процес „нестајања Српске листе и стварања од стране Куртија нове српске вазалне политике са мањим бројем Срба који су на то пристали“. „Ми морамо то спречити по сваку цену“, додао је Трајковић, наводећи да следи „санирање катастрофалног стања“

Први задатак – узети судбину у своје руке. Трајковић је казао да за СНВ не постоји решење за Косово, „већ решавање процеса“.

„И у том процесу треба ојачати и усправити Србе на Косову и Метохији интелектуално, политички, економски како би могли да се носе с експериментима три фактора – међународне заједнице, Београда и Приштине. Нема нама напред уколико не дође до промене власти у Београду, па и после тога, питање је како ће нам бити. Али, битно је да власт у Србији буде демократска и променљива. И ми ћемо у томе дати свој допринос“, нагласио је он.

Констатује да је први задатак СНВ-а да Срби узму своју судбину у своје руке, створе аутентичну српску косовско-метохијску политику, „која треба да буде стуб нормалној Србији на Косову и Метохији у одбрани њених националних интереса и интереса нас који доле живимо“.

„Желимо да са демократским властима у Београду изворно учествујемо у креирању политике Србије на питању КиМ и преузмемо део одговорности за њену имплементацију на КиМ. Прво, да зауставимо ерозију српског националног бића, панику и одлазак народа са својих вековних огњишта, да започнемо стабилизацију и отворимо перспективу која је кључни фактор у даљим процесима на КиМ“, навео је.

Патријарх се не одазива

Трајковић је на крају свог говора казао да је Српско национално веће ове године три пута тражило сусрет с патријархом Порфиријем, али да се он није одазвао.

Браћо и сестре, и на крају да проговорим о односима са нашом Црквом. Видите данас нема наших великодостојника, нема патријарха Порфирија, нама наших владика Теодосија и Илариона или бар њихових изасланика. Одлучили су да не дођу. Нисмо добили ни благослов!? Ми за данашњи скуп немамо благослов наших великодостојника, али смо сигурни да имамо разумевање великог дела монаштва у нашој Цркви. Сигуран сам да имамо благослов Свевишњег.

Покушавамо да нађемо разумевање за њихов однос према нама и не можемо га наћи. Кажу Црква се не бави политиком. Слажемо се. Међутим, постављамо питање да ли је наша национална борба за опстанак политика, или како би они рекли политиканство. Упутли смо у овој години три писма патријарху и тражили сусрет са њим, није нам одговорио. Дошли смо овде у Београд ближе њему и позвали га, није се одазвао. Наше владике нису дошле, јер је од доласка новог патријарха промењен однос наше цркве, није више као што је некада био.Кажу црква се не бави политиком!? Пре пет година наш владика Теодосије је жестоко реаговао на иницијативу Александра Вучића да подели и разграничи се са Косовом. Да ли владикина реакција била политика?

Не, то је био крик пастира у одбрани свога стада и свога појилишта! Не, то није било мешање цркве у политику, то је била борба за народ и цркву, то је била борба за националнални опстанак! И тада смо заједно констатовали да косовско-метохијски Срби и Црква говоре истим језиком, одупирући се неразумној политици. Нажалост, данас Црква и Вучићева власт говоре истим језиком!

Шта је данас другачије, боље, од времена када се владика храбро супротставио Вучићу, да би Црква избегавала да се „меша у политику“!? Данас је горе, најгоре! Народ је анестезиран, застрашен, опијен лажима својих вођа и у бунилу масовно напушта своја вековна огњишта, чак и раскопава кости својих предака и сели их далеко од свете српске земље?! И сви ћуте!? Да цитирам непознатог аутора: „Када једно дете спава, тада расте – када један народ спава тада умире“! И зато га треба што пре пробудити, охрабрити га да активно учествује у свом спасењу, да сутра не буде касно! И зато не треба ћутати, и зато смо молили да се закаже Црквено-народни сабор!

Нажалост, уместо разумевања наше искрене бриге, епархија је наше добре намере и узвишене циљеве покушала да дискретује. Њима на част!

И да завршимо, цитирајући речи благопочившег патријарха Павла:

„Косово ће у 21 веку бити мера свих нас, од скромних трудбеника свакодневнице до патријарха и вође српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свог земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није ни било, а на нашем месту живеће неко други“.

Не чинили вам се, браћо и сестре, да смо ту негде близу!

Размишљајмо интензивно о пророчанским речима нашег мудрог и племенитог патријарха.

Како радили, тако нам Бог помогао!

С вером у Бога!

Хвала!

Извор: KoSSev

На скупу су говорили Срби са Косова и Метохије, поред осталих, др Марко Јакшић, Александар Ћорац и други као и угледни српски интелектуалци, политички и народни посленици, проф. др Мило Ломпар, Момчило Стојановић, Ђорђе Вукадиновић, проф. др Божидар Митровић. Учесницима су се обратили и Нићифор Аничић, председник Друштва српских домаћина и проф. др Миладин Шеварлић, председник Управног одбора ДСД. Обраћање Нићифора Аничића и проф. др Миладина Шеварлића, као и других учесника Сабора, можете погледати на видео снимку, кликом на линк испод.

https://www.youtube.com/watch?v=S9eSlVTZDxw

 

Фотографије: Српско национално веће КиМ

 

На крају скупа Момчило Трајковић је Нићифора Аничића, председника Друштва српских домаћина прогласио за почасног члана Српског нациналног већа КиМ и том приликом му уручио пригодно признање.

Сабор је завршен објављивањем Прогласа Српског националног већа КиМ, који је прочитала Јелена Цветковић, члан Председништва СНВ а који преносимо у целини.

 

Проглас Српског националног већа КиМ српском народу, Цркви и држави

Браћо и сестре.

Постоје неки тренуци које можемо назвати историјским. Они су преломни, и животно важни. Ми се налазимо управо у таквом тренутку.

Српски народ на Косову и Метохији се налази у изузетно тешком положају. Нападнут је са свију страна! Угрожен је наш опстанак, опстанак наше државе и цркве, угрожена је наша будућност. Готово кроз читав 21. века, а ти притисци се само појачавају. Стога, историјска димензија овог процеса је евидентна.

На Косову и Метохији на власти је тоталитарни режим чији је програм: "Поклони се или се уклони", који жели или да натера Србе да на силу прихвате једнострано проглашену тзв. Републику "Косово", или да их протера, до последњег Србина, не бирајући средства.

Зашто је овај тренутак историјски, ако је ово процес који траје већ читав један век? Зато што по први пут опасност прети не само од  Албанаца и њихових западних спонзора, него и од оних од којих се очекује заштита - од власти Републике Србије. Они који су били дужни да тај проблем решавају, довели су нас пред коначни нестанак са ових простора.

Уместо да се протагонисти те политике усредсреде на главне опасности које су вребале без престанка косовско-метохијске Србе, они су нас шизофреано третирали као непријатеља, и са тим измишљеним непријатељем непрестано ратују, већ преко десет година, проглашавајући лажно јединство Срба.

За то време, прави непријатељ се припремао управо за ово што сада ради, а што гледамо по нашим улицама, путевима, шумама, градовима и селима. Непријатель "лови" наше недужне суграђане, као "зечеве". То је драстично погоршало изгледе за наш опстанак и нашу будућност. Шта нас  чека, с ким "имамо посла", најбоље потврђују изјаве тзв. премијера Аљбина Куртија, који отворено, без увијања саопштава да ће хапсити Србе били криви или "не како би их натерао да прихвате његову државу"?!

Браћо и сестре.

Неспорно је да смо на трагу егзодуса. Имамо посла са суманутим режимом у Приштини и са издајничким режимом у Београду, уз разочаравајујуће понашање међународне заједнице, оних који су све ово "закували".

За последњу деценију, уместо да дође до повратка прогнаних и стабилизације српског народа на КиМ, десило се супротно. Уместо да инсистирају на спровођењу Резолуције СБ УН 1244, они су нам приуштили «бриселске и охридске споразуме». И тако, уз помоћ тзв. наших представника, «Српске листе», укинули су све институције српске државе. Срби су, уз највеће понижење од власти која им је гарантовала безбедност, насилно  интегрисани у косовски систем, а онда, опет понижени, натерани да из њега изађу.

Тај вакуум искористио је непријатељ да милитаризује север Косова и Метохије и елиминише народ који вековима живи на тим просторима. Таква калкулантска, издајничка политика довела је, не само нас, већ и читаву српску државy y ћорсокак. Своја вековна огништа у тзв. миру, само у последни у деценији напустило је близу 40 хиљада Срба. А политички и интелктуални полусвет, и после свега у виду тзв. Српске писте, без трунке морала и одговорности , има намеру да и даље нама влада, водећи нас, заједно са данашњим српским властима, у тоталну националну катастрофу.

Стога браћо и сестре, куцнуо је можда и последни час да престанемо да немо посматрамо как нас власт матичне државе, манипулишући нашом несрећом, понижавајући нас до бола, полако али сигурно, препушта Великој Албанији.

Тренутак је такав да ми више немамо простора ни снаге да трпимо катастрофалну политику главног представника власти из Београда, и његових спонзора. Једноставно смо принуђени или да га натерамо да одустане од издаје и да се окрене националној политици, или да га натерамо да одступи, и да то место препусти онима који ће водити националну политику.

Ако то не учинимо САДА, на нама, нашој генерацији, посебно интелектуалцима и СПЦ, перјаницама нашег народа остаће национална срамота.  Претке ћемо обрукати, а потомке разочарати, и лишити части да буду Срби. Србије без Косова и Метохије нема, као што нема човека без срца.

У том циљу, као што смо раније најавили, српски народ са Косова и из Метохије је одлучио да обнови рад Српског националног већа, као представничког тела које ће, са свим патриотским, националним и демократским снагама у Србији, бринути о виталним интересима нас Срба на КиМ, и које никада више неће дозволити да издајници и калкуланти одлучују о нашој судбини, неће дозволити да партијски интерси превладају националне.

Решили смо да непристајањем на издају спашавамо душе своје. Позивамо све Србе, СПЦ и српску државу да учини исто.

Како радили тако нам Бог помогао!

 

У Београду, 26. новембра 2023. године

Српско национално веће КиМ

ДСД домаћин славе Удружења ветерана Херојске 549.моторизоване бригаде

Чланови Удружења Херојска 549.моторизована бригада “Цар Душан Силни” прославили су славу удружења, Сабор светог Архангела Михаила – Аранђеловдан у Богатићу, у присуству бројних званица. Ово је прво обележавање славе након смрти комаданта ове бригаде, генерала Божидара Делића.

“Друштво српских домаћина имало је част и привилегију да буде домаћин славе Удужења ветерана Херојске 549.моторизоване бригаде “Цар Душан Силни”. Она је у време НАТО агресије бранила читаву зону одговорности Призрена, а пре свега границу на Паштрику. Данас славимо прву славу у одсуству њеног ратног команданта, генерала Божидара Делића, који је преминуо пре годину дана.  Одабрано је да то буде у Богатићу, у славној Мачви, која је у време Првог светског рата била друго српско Косово, с обзиром на масакре аустроугарске војске на овом подручју. Драго ми је да сам у име Друштва српских домаћина довео делегацију у којој је и песник мачванске равнице, Драгољуб Бата Цветуљски, који је спевао две песме посвећене ратним ветеранима. Надам се да ће ово удружење сачувати све врлине српске војске и да ће бити носилац свих облика културе памћења у Србији на НАТО агресију и на претходне ратове”, изјавио је проф. др Миладин Шеварлић.

Међу многобројним званицама били су и гости Изасланика одбране при Амбасади Руске Федерације у Србији - Помоћник Изасланика одбране пуковник Евгениј Пољаков, Олга Литина - представница Удружења бораца "Бојево Братство", пензионисани високи војни официри Војске Републике Србије, Зоран Ђорђевић, потомак ратника Другог топличког гвозденог пука, Новица Крезић из удружења "Милош Милојевић", представници локалне самоуправе. 

Ђорђе Аничић, потпуковник ратног ваздухопловства у пензији из 3. Ракетног дивизиона ПВО за наш медиј је рекао:

“И сам потичем из херојске бригаде, 250.Ракетне, која је успела да 1999. године обори чувени невидљиви F117а. Мислим да је братској 549.бригади, једној од шест која је понела титулу херојска, било теже него нама, без обзира што су и наши животи сваког секунда били угрожени. Они су били изложени и ударима авијације и ударима са копна, стога су с правом понели орден народног хероја. А овај народ треба да памти све нас. Мени је као ветерану драго што смо успели да у формацију војске вратимо и 72. Специјалну и 63.  Падобранску бригаду и 3. Ракетни дивизион противваздушне одбране. Част ми је што сам данас присутан овде на слави, желим вам да славите још дуго и да покушамо да се заједно изборимо за што праведније друштво у коме живимо”, рекао је потпуковник Ђорђе Аничић.

Извор: www.macvainfo.rs

Делегација ДСД

У делегацији Друштва српских домаћина на Слави Удружења Херојска 549 МРБ "Цар Душан Силни" у Богатићу били су: Проф. др Миладин М. Шеварлић - председник УО ДСД; дипл. ецц. Драгољуб Перишић - заменик председника УО ДСД; потомак припадника Топличког гвозденог пука дипл. инж. шумарства Зоран Ђорђевић - члан ДСД у Сремској Митровици и члан ДСД и песник Мачванске равнице Драгољуб Бата Цветуљски из Бадовинаца који је и аутор две песме први пут саопштене на Слави. 

              

 

 ЗДРАВИЦА РАТНИМ ВЕТЕРАНИМА

 

ПОМАЖЕ БОГ РАТНИ ВЕТЕРАНИ.

ВИ СТЕ УЗ НАРОД КАД СЕ ЗЕМЉА БРАНИ,

ПА И ДАНАС КАД ЈЕ КРСНА СЛАВА,

КОЈА ЉУДЕ С ЉУБАВЉУ ЗБЛИЖАВА.

                                                                     

ДА ВАС СРЕЋА У ЖИВОТУ ПРАТИ,

ПО ПРАВДИ ЋЕ ГОСПОД ДАРИВАТИ.

НЕК ВАС ШТИТИ СВЕТИ АРАНЂЕО,

ДОБРО ЗДРАВЉЕ КРОЗ ВАШ ЖИВОТ ЦЕО.

 

ДОК НА СТОЛУ СЛАВСКА СВЕЂА СИЈА,

СЛАВСКИ КОЛАЧ, КРСТ И ПАНАИЈА,

И КАНДИЛО КРАЈ СВЕТЕ ИКОНЕ,

НЕКА СИЈА КАДА ЗВОНА ЗВОНЕ.

 

НЕК ВАС СРЕЋА ПРАТИ СВАКОГ ДАНА,

УДРУЖЕЊА РАТНИХ ВЕТЕРАНА.

ДА ВАС ПРАТИ И СРЕЋА И ЗДРАВЉЕ,

САЧУВАЈМО НАШЕ ПРАВОСЛАВЉЕ.

 

НЕКА ЖИВИ И НЕК ВЕЧНО ТРАЈЕ,

ЗА СВЕ НАШЕ МЛАЂЕ НАРАШТАЈЕ.

ИМАЛ НЕШТО СВЕТЛИЈЕ ОД ТОГА,

КРСНЕ СЛАВЕ И ВЕРЕ У БОГА?

 

ДА НАМ БУДЕ НАША ВЕРА ЧВРСТА,

КРСТИМО СЕ УВЕК СА ТРИ ПРСТА.

С ПОШТОВАЊЕМ ТО ЈЕ МОЈА ЖЕЉА,

ОД ИСКРЕНОГ ВАШЕГ ПРИЈАТЕЉА!

 

 

ПОСЕБАН ДОДАТАК ЗА ВАШУ ХЕРОЈСКУ 549

МОТОРИЗОВАНУ БРИГАДУ „ЦАР ДУШАН СИЛНИ“

 

ИМАЛИ СМО И ОД БОГА ДАРА,

ГЕНЕРАЛА ДЕЛИЋ БОЖИДАРА.

БРАНИЛИ СТЕ СВЕ У ИМЕ БОГА,

И ЦАРСКОГА ГРАДА ДУШАНА СИЛНОГА!

                                                                

БОРИЛИ СЕ НА ПУСТОМ ЂУВИКУ,

И ГРАНИЦУ СРПСКУ НА ПАШТРИКУ.

ДОЖИВЕСТЕ ШТО ЈОШ НИКО НИЈЕ,

ОД ПРОКЛЕТЕ НАТО АГРЕСИЈЕ.

 

У ХИЉАДУ ДЕВЕТОЈ СТОТИНИ,

И ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТОЈ ГОДИНИ,

ОСТА ТЕШКО ВРЕМЕ ДА СЕ ПАМТИ,

АЛИ ДА СЕ НИКАДА НЕ ВРАТИ!

  

ВРЕМЕ ТЕЧЕ, РАНЕ ЗАРАСТАЈУ,

АЛ ОЖИЉЦИ У ДУШИ ОСТАЈУ,

КОМЕ ТЕЛО ЦРНА ЗЕМЉА СКРИВА,

НЕК МУ ДУША У МИРУ ПОЧИВА.

АМИН – БОЖЕ ДАЈ!

Драгољуб Бата Цветуљски

Српски домаћин и песник Мачванске равнице

Фотографије и видео снимак са славе Удружења су на линковима:

http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=8740&model=clanak&ct=udruzenje-herojska-549-brigada-car-dusan-silni-proslavilo-slavu-arandjelovdan

https://www.youtube.com/watch?v=8qaEnh43-4k

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Протесна шетња за одбрану светих мученика јасеновачких Коментари

Позив на протестну шетњу за одбрану Светих новомученика Јасеновачких
BY СТАЊЕ СТВАРИ ON 12. СЕПТЕМБРА 2023. • ( 4 )
Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих новомученика Јасеновачких. Почетак је најављен за 11:55 часова испред зграде Владе Србије у Немањиној 11
Aутор: Сестра Марија, монахиња манастира Јасеновац
Протестни скуп организује Друштво српских домаћина са националним организацијама: удружењима Крајишника – које представља пуковник у пензији Мирко Радаковић, преживела деца логораши Јасеновца Смиља Тишма и логора Јадовно Гојко Рончевић, уједно и директор Института Дијана Будисављевић, Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке и истоимено удружење из Београда, која представљају Душан Басташић и Момчило Мирић; Родољубиви сабор и Покрет српске саборности – проф. др Алек Рачић; Удружење Ко Нам Трује Децу – пуковник Зоран Јовановић; Удружење Стара Бежанија – председник Волга Илић које се стара о одржавању гробнице око 8.000 убијених у логорима Земун 1 и Земун 2 у време НДХ 1941-1944. – данас преименованог као Старо Сајмиште.
На скупу се очекује више од 100 учесника са транспарентима посвећеним подршци усвајању Резолуције о Геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ 1941-1945. – коју је 2021. поднела најстарија народна посланица и преживела девојчица усташког логора Јасеновац Смиља Тишма, и Захтев Влади Србије да се смене директор Дејан Ристић и председник УО Музеја геноцида епископ Јован Ћулибрк, који тенденциозно умањују број српских жртава у логору Јасеновац и уопште у НДХ као и против ревизионизма историјских чињеница о Геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у току Другог светског рата.Василије Крестић: Београдски ревизионисти историје спремни да прихвате да је у Јасеновцу пострадало највише 90–120 хиљадa
BY СТАЊЕ СТВАРИ ON 1. СЕПТЕМБРА 2023. • ( 24 )У Хрватској се на више страна истиче да су Срби и Српска православна црква коначно одустали од „српског мита од 700.000 српских жртава”O фалсификовању историје и фалсификаторима (1)Већ дуже време група српских историчарa залаже се за ревизију прошлости, посебно за ревизију почињеног геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Ова група историчара настоји драстично да смањи број српских жртава у читавој НДХ и у Јасеновцу. Она пориче досадашње процене да је у НДХ убијено око 700.000 људи и тврди да је убијено „свега” стотинак хиљада. Такве процене изричу се без доказа, игнорисањем многих прворазредних изворних података о броју жртава, као што су они хрватске комисије из 1945, у којој није било ниједног Србинa, или оних извора нацистичких генерала и високих политичких часника послатих Хитлеру 1942. и 1943. године. Занемарујући постојеће доказе историчари ревизионисти се у својим проценама ослањају на прорачуне појединих статистичара, или, што је још чудније, а са становишта научне методологије и здраве логике апсолутно неприхватљиво, на податке које су о броју жртава износили поједини јасеновачки логораши. Београдски ревизионисти спремни су да прихвате податак да је у Јасеновцу пострадало највише око 90.000 до 120.000 људи, и то само оних којима се зна име и презиме, чиме су се приближили званичним хрватскимпроценама. Тим поводом у Хрватској се на више страна истиче да су Срби и Српска православна црква коначно одустали од „српског мита од 700.000 српских жртава”.
Драго Пилсел: Мит о 700.000 убијених Срба у Јасеновцу руши баш СПЦ!
BY СТАЊЕ СТВАРИ ON 27. СЕПТЕМБРА 2021. • ( 16 )
Је ли укупни број убијених у Јасеновцу 83.145 или реалнијих 120.000, мање је сада битно. Врло је важно што СПЦ даје тако вриједан допринос повијесној истиниПознати хрватски новинар Драго Пилсел објавио је у колумни на свом сајту Аутограф.хр да је намера Српске православне цркве да оконча митоманске наративе везане за ЈасеновацПилсел преноси речи патријарха Порфирија из Јасеновца ”да се на мјесту усташког злочина нису састали да би се бавили бројкама, да бисмо се бавили доказивањем тко је коме више зла нанео”.Пилсел даље наводи:Ali ovo svjedočim: da je želja i namjera, ne samo episkopa pakračko-slavonskog Jovana Ćulibrka, da SPC okonča mitomanske narative vezane uz Jasenovac.Dan kasnije, u utorak 14. rujna, u Srpskoj pravoslavnoj općoj gimnaziji ”Kantakuzina Katarina Branković” u Zagrebu se s blagoslovom patrijarha Porfirija (koji je otvorio skup) još jednom, sedmi put, održao znanstveni skup ”Novomučenici: Poliperspektiva” i opet se pokušalo dati doprinos istini, prije svega onomu što se dogodilo u Jasenovcu u doba ustaške strahovlade. (…) Istina je, između ostalog, da će istraživački projekt koji episkop Jovan priprema u samom mjestu Jasenovac onemogućiti odnosno razotkriti djelovanje mitomana.To, uostalom, radi i Muzej žrtava genocida u Beogradu koji tijesno surađuje s vladikom Jovanom.Драго Пилсел се даље пита није ли контрадикторно да Вучић и Додик сарађују са СПЦ и епископом Јованом, а истовремено финансијски помажу Гидеона Грајфа, који непрестано понавља „митоманску тезу“ о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу.Аутор подсећа и на трибину у Загребу на којој се владика славонски Јован осврнуо и на Гидеона Грајфа.Na jednoj od tribina u Privredniku u Zagrebu, vladika Jovan je kazao: ”Mi imamo sada slučaj revizionizma u Srbiji i u Republici Srpskoj koji je masivan s naše strane. To je podrška lažnoj priči s profesorom Gideonom Greifom, koji se pojavio u Srbiji. Svi znamo tko je, profesionalni historičari znaju tko je, svi znaju da je cirkus jer Greif već govori o 1.400.000 žrtava Jasenovca – znači, nije riječ ni o 700.000 nego o 1.400.000 – i nauka, struka šuti (…) Znači, postavlja se ozbiljno pitanje etike u struci historičara. Imamo državni projekt revizije u Srbiji, nemojmo se zavaravati, i struka se ponaša kao da se to dešava u nekoj drugoj državi… Kao što se svatko bori ovdje i negdje drugdje protiv toga da je Jasenovac bio nekakvo lječilište, mi smo dužni da se oglasimo i po ovoj stvari.”
Vladika Jovan ne jednom mi je rekao, čak i pred kamerama, da su i brojke srpskih mitomana ili hrvatskih revizionista iz Glasa Koncila – nemoralne brojke te da je dobro što su i stručnjaci Spomen-područja Jasenovac (SPJ) i Muzeja žrtava genocida iz Beograda stigli do približno sličnih podataka.Одбор Светог архијерејског Сабора СПЦ за Јасеновац препоручује текст Пилсел у закључку истиче вредан допринос СПЦ „повијесној истини“:Je li ukupni broj ubijenih u Jasenovcu 83.145, kako trenutno govore podaci SPJ-a, ili je brojka bliža onoj Muzeja holokausta u Washingtonu (realnijih 120.000), manje je sada bitno. Vrlo je važno što Srpska Pravoslavna Crkva daje tako vrijedan doprinos povijesnoj istini.
Ко је Драго Пилсел
Драго Пилсел рођен је 21. септембра 1962. у Буенос Ајресу у породици послератних хрватских и немачких исељеника. Дипломирао је машинство, новинарство и теологију (студије који је започео у Буенос Ајресу 1986. где му је професор био и садашњи Папа Франциско), а у Осијеку је магистрирао у области моралне и политичке теологије. Недавно је уписао докторске студије на Православном богословском факултету у Београду. У новинарству је пуних 40 година.У тексту који је написао за београдску Политику „Ја, син усташа, кажем вам – покајмо се и помиримо се“ навео је да му је отац био телохранитељ Анта Павелића у Буенос Ајресу, један деда усташа а други сарадник Гестапоа.У Хрватску се преселио у мају 1989. као припадник фрањевачког реда. Фрањевце је напустио почетком 1991. године, потом је прешао у ријечку богословију, коју је пак напустио крајем октобра исте године након погибије-нестанка млађега брата Бранка, припадника Хрватске војске, у близини острва Шипана (након размене ватре с патролним чамцем 178 Југословенске ратне морнарице), да би тада и сâм приступио Четвртој. бригади ХВ-а у Далмацији.
Пилсел је дуго активан на цивилној и политичкој сцени Хрватске и међу првима је проговорио о злочинима хрватских снага над преосталим Србима након „Олује”. Због тога је и постао члан Коалиције за РЕКОМ. Уредник је портала Аутограф.хр где наставља да пише седмичну колумну „Демокроација”, која излази без паузе од 1995. када је покренута у ријечком „Новом листу”. Уређује и теолошку библиотеку „Знакови времена” у издавачкој кући „Сyнопсис” (Сарајево-Загреб). Аутор је више књига међу којима је аутобиографски бестселер „Аргентински роман”. Живи и ради у Загребу.
Свети Синод без одзива на Апел српских интелектуалаца
Није случајно што Хрвати ликујући истичу да је и Српска православна црква „одустала од мита” о 700.000 убијених људи у НДХ. Ово чине зато што је истински предводник српских ревизиониста владика пакрачко-славонски Јован, председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, кровне установе која ради на смањивању српских жртава. Он не само да стоји иза таквих активности већ се истакао и упозорењем Србима „да добро вагају сваку реч о Степинцу” и његовим кривицама. Владику Јована су на поменуте функције поставили највиши органи Српске православне цркве. Врх наше цркве веома добро је упознат с његовом делатношћу. Повећа група српских интелектуалаца, незадовољна понашањем владике Јована због смањивања броја српских жртава у геноциду и с његовим изјавама које се односе на А. Степинца, обратила се 18. октобра 2019. Светом Синоду „Апелом за одбрану светих српских новомученика јасеновачких”, али се Св. Синод уопште није одазвао на тај апел.
Имајући у виду злонамерно фалсификовање историје које је дошло до изражаја у драстичном а научно неоснованом смањивању броја пострадалих Срба у НДХ, Одељење историјских наука САНУ и цела Академија су се у два наврата јавно обратили надлежним државним установама. Први пут учинили су то када је на положај директора Музеја жртава геноцида постављен Дејан Ристић, историчар који се никада није бавио проблемом геноцида и који за тај посао није био ни стручно нити научно оспособљен. Чим је засео у директорску фотељу изјавио је да ће наставити претходно усмерење Музеја, које је, под покровитељством владике Јована, као председника Управног одбора, већ увелико радило на смањивању броја жртава геноцида у Јасеновцу и Независној Држави Хрватске. То је био непосредни повод да се Одељење за историју САНУ и Академија обрате Министарству културе и уложе неку врсту приговора што се тако важна национална установа поверава нестручном лицу, које је, уз то, на самом почетку посла јасно изјавило у ком правцу ће руководити Музејом. Министарство културе се оглушило о представку Академије, не удостојивши је ни потврде да је примило њен допис. Историчари Одељења историјских наука и САНУ у целини такав поступак Министарства културе оценили су као елементарни недостатак културе. Схватили су да су надлежно министарство и држава сагласни са политиком владике Јована и директора Ристића кад је реч о смањивању српских жртава почињених геноцидом.
Други пут Одељење историјских наука и САНУ обратило се Министарству културе, Министарству просвете, председнику Републике Србије и патријарху Српске православне цркве поводом споразума који је бивши министар Бранко Ружић потписао с директором Ристићем, а односило се на „учење о геноциду почињеног над Србима”. Тим споразумом министарство је овластило Музеј жртава геноцида да обучава наставнике и професоре историје у основним и средњим школама о томе шта је геноцид. Ристић је убедио министра да „ђаци у основним и средњим школама данас знају врло мало или готово ништа о геноциду почињеном на територији Независне Државе Хрватске”, […] „а да наставници имају дилему како да ову деликатну материју приближе дечјем узрасту, што би трeбало да буде исправљено”. На семинару који ће организовати Музеј наставници ће, по Ристићевом исказу, бити упознати „са тим шта значи термин геноцид, који су геноциди почињени у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске, и нарочито над Србима, какав је био карактер тог геноцида, који су узроци, какав ток, а какве последице, у којим је логорима спровођен […]”. Осим тога, „после тематских предавања, уследиће радионице са полазницима, у којима ће бити коришћена савремена научна сазнања. Наставници ће бити обучaвани како да децу, зависно од узраста, упознају са бруталношћу, масовношћу, организованошћу и територијалном распрострањеношћу геноцида у НДХ, као и о логорима, укључујући најпознатији, онај који је постао синоним страдања – Јасеновац, затим како да организују посете стратиштима, сусрете са преживелима, искористе документарне програме […]”. Најзад, „кроз реализацију, посебно заинтересовани наставници, они који се истакну, похађаће и следећи круг семинара, дводневних. Ту ће стећи вештине да и сами, уз подршку стручњака Музеја, могу да реализују овакве семинаре, односно обучавају колеге”.
Изузетно комплексна и деликатна тема
У образложењима програма речено је и то да је „за наставнике који се буду пријавили, у уводном делу програма обуке наведено […] да геноцид који је над Србима извршила хрватска држава на целокупној њеној територији током Другог светског рата, представља изузетно комплексну и деликатну тему за подучавање ученика основношколског и средњошколског узраста”. Штавише, „наставници историје неретко се устручавају да са ученицима детаљније обрађују ову тему на часовима, јер нису сигурни да су са њом довољно упознати, односно да су оспособљени да је на прави начин подучавају […]. Знања о тој теми претежно су стекли током иницијалног факултетског образовања и често не познају новије резултате историографских истраживања. Поред тога, реч је о теми о којој у јавности повремено круже непроверене информације које изазивају забуну и код самих наставника. Подучавање о геноциду над Србима у НДХ, као и о другим ратним страдањима, често је фокусирано на представљање историјских података и недовољно усмерено на унапређивање критичког мишљења ученика и развијање емпатије према жртвама. Отуда је циљ предложеног програма да развија компетенције наставника за поучавање о теми геноцида над Србима у НДХ, уз коришћење кратких прича, аудио-визуелних материјала и изложби, као и да им помогне да стекну вештине хоризонталног повезивања наставних садржаја из различитих предмета који се дотичу геноцида. Примарну циљну групу чине наставници историје у основним школама, гимназијама, средњим стручним школама и средњим уметничким школама.”
Шта заправо хоће српска држава?
„У мноштву сличних питања посебну тежину има неизвесност о доследном ставу српске државе према једној од најболнијих тема из националне историје. Јер, док се јавност у Србији с једне стране учестало обавештава о потписивању споразума о сарадњи између Музеја жртава геноцида и других установа културе у Републици Србији, с друге је збуњена ставом који Ристић, директор Музеја, има према броју српских жртава, због чега се у српском друштву сматра једним од оних историчара који се истовремено залажу и за њихово поштовање и за смањивање (?!). Шта српска држава доиста хоће када је у питању култура сећања нејасно је и из чињенице да се на челу Управног одбора Музеја жртава геноцида и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Српске православне цркве налази епископ пакрачко-славонски Јован, који свесрдно подржава тенденцију умањивања броја жртава НДХ, релативизујући притом одговорност надбискупа Алојзија Степинца. У исто време, епископ Јован је на једној јавној трибини увредљиво говорио о Гидеону Грајфу, израелском историчару и аутору тротомне монографије о Јасеновцу, чије је објављивање подржала српска држава. Његовим неодмереним изјавама припадају и оне у којима тврди да се на факултетима не дају теме из историје Другог светског рата, превасходно његовог најболнијег дела, везаног за злочине и жртве. Такве тврдње у потпуној су опреци с чињеницом да је само у последњој деценији на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду о Другом светском рату одбрањено више завршних мастер радова и докторских дисертација које су нужно укључивале истраживање страдања српског и других народа. Штавише, у Музеју жртава геноцида запослена су двојица колега, који су у својим докторатима пажљиво проучавали злочине над Србима на Косову и Метохији и структуру жртава партизанских јединица.
„Због свега наведеног, као и због низа сродних проблема и питања, верујемо да су и научностручна јавност и друштво у целини веома често суочени са недоследношћу надлежних установа, институција и органа власти, те да имају право да захтевају разјашњење о принципијелном ставу и политици српске државе према страдању српског народа у ратовима који су претили његовим затирањем. Самим тим и према начину на који ће геноцид над Србима и другим народима у Југославији бити истраживан и представљан.”
Они којима су се својим писмом обратили историчари Одељења историјских наука САНУ и целокупна Академија нису нашли за потребно да одговоре, иако су директно позвани да то учине. Позиву се одазвао само вршилац дужности Министарства просвете господин Ђорђe Милићевић, али од њега Академија није добила одговор на постављена питања која се тичу геноцида, већ само уопштена обавештења о томе какви су програми, планови и циљеви тога министарства. И у овом као и у многим сличним случајевима ћутање је врста одговора. Прозвани су показали да Академија и њени чланови не заслужују њихово поштовање, а да они који раде на смањивању српских жртава геноцида не раде ништа што није у сагласности с њиховим погледима. Јавност треба да зна да је највиша научна установа Србије, кад је реч о проблему геноцида почињеног над Србима у Јасеновцу и у читавој НДХ игнорисана, а ћутањем пружена је подршка фалсификаторима наше историје.
Увреде као метод рада
Неколико речи нужно је рећи и о начину и методу рада у ширењу фалсификаторских намера. Доказа за своје намере о смањивању броја жртава геноцида фалсификатори немају, а тешко је веровати да ће их и пронаћи. Доказе који постоје, а њиховим настојањима не иду у прилог, како је већ речено, они игноришу, али зато упорно и агресивно траже да се верује њиховим оценама и проценама. У јавности се представљају као велики стручњаци за геноцид, а мало је међу њима оних који стварно имају значајније научне радове о тој теми. Ристић нема баш ниједан, а владика Јован има само једну одавно превазиђену библиографију радова о геноциду. Ауторитативно наступају зато што иза њих стоје наша држава и наша црква. Због те подршке имају више него добру медијску прођу, како у владајућим, тако и у опозиционим западноевропски опредељеним медијима. Њу обилато користе и њеним посредовањем шире своје фалсификаторске идеје којима узнемиравају, трују и вређају не само жртве геноцида већ и њихове живе саплеменике. Према неистомишљеницима, према онима који се не слажу с њиховим ставовима и нимало часним намерама, они су нетрпељиви, безобзирно оштри и до милитантности искључиви. Циљ им је да увредама, нимало бираним речима и омаловажавањем ућуткају све који нису спремни да се сагласе с њиховим ставовима. У том погледу добро може да послужи случај с професором Гидеоном Грајфом. Као странац, као израелски историчар, он је, на основу обиља веродостојних извора и импресивног обима релевантне литературе, написао волуминозну монографију Јасеновац ‒ Аушвиц Балкана. Српским фалсификаторима историје геноцида засметале су Грајфове бројке о пострадалим Србима, које су далеко веће од њихових процена. Ту књигу антологијске вредности и значаја и њеног аутора владика Јован окарактерисао је, за једног епископа, нимало бираним речима. Грајфа је почастио изјавом да је циркус. Занимљиво је да је професор Грајф, који је за владику Јована циркус, за ту књигу награђен Златном медаљом за заслуге Србије, за изузетну и несебичну посвећеност у области истине о страдању српског, јеврејског и других народа током Другог светског рата. Међутим, нешто касније истом наградом награђен је и Музеј жртава геноцида па се поставља питање иза кога и иза чега стоји држава својим наградама кад је реч о лауреатима антиподних ставова?
Јасеновац у псевдополитичке сврхе
BY СТАЊЕ СТВАРИ ON 31. АВГУСТА 2023. • ( 13 )
„Стање ствари“ доноси цело недавно обраћање епископа славонског Јована на тему Јасеновца
 
 
 
Не постоји државна политика Србије или Српске за ревизију историјских чињеница
Владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) изјавио је да никада није постојала државна политика Србије или Републике Српске да се изврши ревизија било каквих историјских чињеница, па тако ни у вези са Јасеновцем.
Одговарајући на питање новинарке ТВ Прва шта је тачно мислио изјавом да држава Србија стоји иза преувеличавања српских жртава у Јасеновцу, епископ Јован је рекао:
„Као и све друго, Бог све окреће на добро, па ће и ови отворени разговори – колико год они били жучни – кренути на добро. Наиме, то што сам рекао било је 2019. године и било је то у једном затвореном кругу, приликом гостовања београдског Института за савремену историју у Загребу. Те 2019. године ви сте на сцени имали једну парадржавну иницијативу која је на сваки начин била у супротности са Музејом жртава геноцида, чији сам ја председник Управног одбора, који је државна институција која се бави овом темом – јединствена таква, нажалост основана тек 1992. и донедавно, нажалост, недовољно подржана од стране државе, посебно Министарства културе. А 2019. сте имали парадржавну иницијативу која је себе представљала као државну, препознатљиву по ангажману израелског историчара Гидеона Грајфа, која је на један потпуно – како бих рекао – потпуно опасан начин користила тему Јасеновца искључиво у псевдополитичке сврхе. При томе је човек који је изабран да носи ту иницијативу, да је представља пред светом, да он буде лице српског страдања пред светом је човек који је у својим институцијама, у Израелу, у међународној научној јавности био прокажен. Наиме, Гидеон Грајф је стручњак за једну малу област унутар Аушвица, о простору бивше Југославије не зна апсолутно ништа нити се потрудио да то упозна… Кад је говорио у Скупштини Србије, он је три пута помешао Славонију и Словенију. Активност те парадржавне групе, која је себе представљала као државну, довела је до тога да су се све светске организације које се баве темом холокауста и геноцида дигне на ноге, почевши од Јад Вашема, израелског Министарства спољних послова, центра Симона Визентала у Јерусалиму, Одељења за питања холокауста Уједињених нација, Међународне алијансе за сјећање на холокауст, значи – све те организације, умјесто да буду подстакнуте да говоре о Јасеновцу, српском страдању, о страдању на простору НДХ и уопште на страдању на простору Краљевине Југославије, оне су се окренуле против нас и – замало – да будемо стављени на листу ревизионистичих држава. Ја сам тада, 2019. године, на том додуше затвореном скупу реаговао, као председник Управног одбора Музеја жртава геноцида, реаговао сам љуто, наравно, јер сам имао још 101 разлог да будем љут, и морам рећи да је та реакција уродила плодом и морам рећи да је данас – након тога што се предсједник Републике Србије г. Александар Вучић укључио коначно, хвала Богу, у то питање – ситуација потпуно другачија. Након једног значајног састанка 2021. године, на коме су били председник државе, патријарх српски, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић, усаглашени су ставови и направљени конкретни планови које видите ових дана. Значи, Музеј жртава геноцида је у кратком периоду утростручен, он је иначе институција која има огромну међународну тежину, међународни кредибилитет. Припрема се један велики Меморијал у Београду, коначно је покренут Меморијал у Доњој Градини…
Знамо да сте много урадили на подизању уништених српских кућа, спасавању болнице у Јасеновцу, да чините добре ствари на очувању културе сећања. Да ли мислите да се Срби Јасеновца сете само на велике дане?
– Ја бих волео да га се сете макар и на те велике дане. Двадесет други април је званично, законом, установљен Дан сјећања на жртве холокауста, геноцида над Србима и антифашистичке жртве. Шта се дешава у Србији на тај дан?! Шта се дешава у Републици Српској на тај дан?! Где су улице посвећене јасеновачким жртвама? Где су храмови посвећени јасеновачким новомученицима? Ко служи обавезни парастос, који је обавезно прописан 22. априла? Нарочито укључујући те моје веселе критичаре, ко од њих осване било где 22. априла? Него, да пређемо на лепше ствари…
Да ли је важно да сазнамо тачан број жртава?
– Наравно да је важно да се сазна, али ви знате да је 1948. године у Европи је завршена прелиминарна процјена броја жртава, одмах послије тога су основани институти који су 40, 50 година радили, па до дана данашњег раде, на темељном установљавању и броја и природе логора, и природе злочинаца и природе жртава. Најчувенији такав институт је свакако Међународни институт за проучавање холокауста у Јад Вашему, у Јерусалиму, што је моја кућа у којој сам радио осам година и данас сам, наравно, њихов активни сарадник.
На основу свих сазнања, у шта ви верујете? Колико је жртава заиста било?
– Ја вам само то говорим, да ми скоро ништа нисмо урадили да би до тог броја дошли.
Једном сте изјавили да је Јасеновац наше Косово?
– То је друго, наше ново, Косово. Нисам ја то изјавио, ја сам само пренео мишљење владике Атанасија, и заиста то су два крила нашег идентитета, од Косова поља до Јасеновца. Владика Атанасије је дао диван наслов то јој својој првој књизи која је говорила о томе – Од Косова до Јадовна.
Хвала вам, владико.
– Ево ја да вас позовем, 2. септембра као и сваке године обиљежавамо мученике Јасеновца, у Јасеновцу, дођите да видите како се гради манастир, долази нам тог дана и Његова светост патријарх српски, долази нам и митрополит будампештанске руске цркве митрополит Иларион (Алфејев), једна од најзначајнијих личности у православном свету данас, а посебно ће бити радосна ствар што ћемо тај дан отворити једину библиотеку на свету чија је тема Други светски рат у Југославији и зваће се Истраживачка библиотека Јасеновац, она је основана у обновљеној српској школи у Јасеновцу, део је манастира и дар је РС и г. Милорада Додика.
Епископ славонски Јован: Ревизионизам у Србији и РС – подршка лажној причи професора Грајфа o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa
BY СТАЊЕ СТВАРИ ON 8. ОКТОБРА 2019. • ( 8 )
Сви знaмo кo je, прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je, сви знajу дa je циркус, jeр Грајф вeћ гoвoри o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa, рекао епископ славонски
 

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ СЛОБОДАНА ЕРИЋА

Додатне информације