Химна Друштва српских домаћина

Детаљи

Прегледано: 1337

Domaćine, rode, Srbija Te moli do neba,
Podaj joj iz svoje žuljevite ruke hleba,
Ona će znati da uzvrati kada Tebi treba,
Njenu slavu niko ne može da pokoleba.

Ti si ratar i zlatar, pekar i lekar,
Dobar otac i brat, muž i svekar,
Misliš svojom glavom, ne ko sekretar,
Svoj na svome, neće Te oduvati vetar.

Domaćin zna, ima i može svašta,
Njemu stalno radi stvaralačka mašta,
Njegova je uvek ponajbolja bašta,
Široka slavjanska duša i zlima prašta.

Srećna slava domaćine, reči pune značenja,
Sazdane od časti, slave, ponosa i poštenja,
Stameno stoji, vreme joj vrednost ne menja,
Sja sjajem sjajnijim ko od dragog kamenja.

I u rasejanju na pragu domaćina je Srbija,
Stara je to, na domaćinstvu temeljena nacija,
U njegovoj ruci sve buja, raste, razvija se, klija,
Živi od rada, muke i truda, ne opija ga ovacija.

Čast je biti član društva srpskih domaćina,
Gde se drži do reči, poštenja i čuva baština,
Tu otac-domaćin treba da dovede svog sina,
Da nauči kako se nipošto ne prodaje očevina.