Домаћин

Детаљи

Прегледано: 6312

Kada gost dolazi na porodičnu slavu pozdravlja biranim rečima najčešće izgovarajući: "Srećna slava, domaćine!" Ne treba biti stručnjak za značenje reči-semantiku, da bi se shvatilo koliku težinu i nepotrošenu vrednost predstavlja reč domaćin. Ona je istovetna i u latinskom domus i našem dom, od koje je izvedena reč za domaćina, gospodara doma, kuće, stana.

Sama reč gospodar ima božansko značenje jer se u starijoj crkvenoj literaturi kao zamena na reč bog upotrebljavala Gospod, ređe Gospodin. I prvi srpski vođe ustanaka nazivani su od podanika u ličnom obraćanju Gospodar To naročito vredi za Miloša Obrenovića, koga su i kad je postao knjaz Srbije još uvek oslovljavali Gospodaru. A on je pre svih bio prvi domaćin Srbije.

Domaćin je dakle, gospodar doma. A dom je u širem smislu stanište, kuća i pomoćne zgrade, uža i šira porodica. Organizacija srpskog društva sve do sredine prošlog veka imala je karakteristike takozvane slavenske zadruge, to jest da se pod istim krovom nalazilo tri i više generacija, da se braća nisu delila, nego zajednički privređivala u zajedničku blagajnu. To je davalo posebnu snagu i psihološku, kao i socijalnu sigurnost članovima zadruge a i ekonomski su predstavljali respektabilnu moć. Odgovornost osobe na čelu zadruge-domaćina bila je velika i on je biran među najzrelijim i najumnijim, najčešće najiskusnijim rođacima. On je predstavljao porodicu prema vani, sklapao poslove, kupovao i prodavao a sve u najboljem interesu cele familije. Sazivao je obiteljski savet da bi se donela odluka u interesu celine, ali je njegova bila poslednja reč. Takva patrijarhalna organizacija života imala je hiljadugodišnje pozitivno iskustvo i zato se održala sve do najnovijih vremena kada ju je nagla urbanizacija i gradski način života potisnuo u drugi plan.

Kao što smo rekli vreme nije uspelo potrošiti značenje reči domaćin i kada ga gost u svečanoj prilici tako oslovi on istovremeno odaje poštu njegovom poštenju, marljivosti, radinosti, sposobnosti da uspešno vodi svoju obitelj, da doprinosi i unapređuje svoje domaćinstvo ili gospodarstvo(od reči gospodar).

Ni prolazne ideologije, od kojih su neke težile uravnilovci, što se na koncu svelo na iskorištavanje radnih i štedljivih od neradnika nisu mogle ugroziti srpskog domaćina. Reč kulak, to jest bogat domaćin, dobila je negativnu konotaciju koju do danas nije izgubila.

Srećom razvoj srpskog društva pratio je svetske tokove, tako da je došlo do potrebe da se starinsko značenje reči prilagodi savremenom životu. Ono pritom nije izgubilo ni jedan atribut od onih koji su je primarno krasili domaćina a to je poštenje, marljivoost, briga za unapređenjem onoga što je nasledio, u skladu s opštim stavom svakog domaćina:"Očevina se ne prodaje!", pravednost, skromnost, poštovanje drugog i njegovih napora da napreduje, nesebična briga kako o svojim tako i opštim interesima.

Srpskom domaćinu nije strano da kad otadžbina zove i njegovi konji i volovi postaju vojni obveznici, jer je njemu jasno da i reč domovina vuče koren iz reči dom. Ona je samo prošireni dom i pravi domaćin nikad ne pita šta da uštipne od domovine, već kako on može da doprinese svojoj otadžbini.

Čovek je teritorijalno biće i najsigurniji je na svom komadu zemlje. To nije izraz nekog egoizma, nego iskonska potreba da bude svoj na svome. Srpski domaćin ljubomorno pazi na taj svoj deo zemlje, kultiviše je, ona mu je hraniteljica, i bliže je istini da je on njen sluga nego gospodar, iako u zemljišnim knjigama piše obratno.

Razvoj društva donekle je proširio definiciju srpskog domaćina. To je svako onaj ko u svojoj radnji, preduzeću, ambulanti, pogonu, banci i uredu, provodi život u skladu s pozitivnim vrednotama koje definišu srpskog domaćina.

On drži do tradicije ali ga ona ne koči da usvaja najnovija dostignuća iz svih sfera ljudskog življenja, on i sam unapređuje stečena znanja u skladu s potrebama vremena, on je pozitivni uzor u svojoj okolini, on je ogledni primer čoveka koji sledi etička i moralna načela koja propoveda pravoslavlje ali i sve druge velike religije u svetu.

Davno je prošlo vreme kad se on definisao kao :"Sluga svoje zemlje i gospodar svoje žene!" Upravo je došlo vreme u kojem su baš žene domaćini došle do izražaja. Njihov zdrav razum kao da je stvoren za uspešno vođenje domaćinstva, za brigu o prosperitetu, one ne kockaju, imaju urođenu sklonost štednji, brizi o potomstvu, one su te majke koje su nagovarale domaćine da školuju decu.

Danas je uslovno rečeno žena domaćin ravnopravan partner i samo zbog gramatičke neusaglađenosti kad god u našim istupima kao društvo srpskih domaćina, pišemo domaćin istovremeno i jednako mislimo na one brojne naše majke, sestre, žene, koje su ravnopravni članovi Društva srpskih domaćina.

Ima li većeg komplimenta kad se za nekog kaže da se ponaša domaćinski. To u jednoj reči govori o čoveku koji je brižan, koji ima stvaralački potencijal, iza koga ostaje stvaralački rad bilo kojeg oblika, on unapređuje ljudski rod on je kreator novog a znamo da je još u davno vreme čovek, stvarajući bogove, sposobnost kreativnosti stavio u božanske ruke. U starijoj literaturi je Bog nosio titulu Pantokratora(Svestvoritelja) .Taj stvaralački potencijal razlikuje našeg domaćina od onih koji otaljavaju život, grickaju nasleđe i odlaze s lica Zemlje kao da nisu ni postojali.

Naš domaćin upreže stalne napore da iza sebe ostavi više nego što je nasledio. To je onaj kotač zamajac koji dejstvujući na pojedinačnom planu unapređuje celu državu. Nema bogate države bez bogatih pojedinaca. Nema domovine bez domaćina.

Zašto se baš u ovom istorijskom trenutku rodila ideja da se osnuje Društvo srpskih domaćina?

Došlo je do raspada složenih država i one su se usitnile na manjeviše nacionalne zajednice. To je dovelo do svetske krize identiteta. Ljudi koji su sebe poistovećivali s urušenim državnim ili ideološkim zajednicama, ostali su odjednom osiromašeni za deo sopstvene ličnosti.

U srpskom narodu je to bilo posebno bolno jer je on zadojen panslavističkom i jugoslovenskom idejom ostao zakinut jer je iskreno verovao u neke ideje koje su drugi zloupotrebili da bi ostvarili svoje partikularne interese.

Kao odgovor na globalizaciju i njenu potrebu da ujednači sve živo na svetu, pojavljuju se pokreti sa željom da sačuvaju neku svoju posebnost, bilo da je deo istorijskog nasleđa, bilo pojedinačna osobina na koju su posebno ponosni. Ona je najčešće deo sopstvenog truda i rada ili izraz dara i talenta i njeno nipodaštavanje od strane mondijalističkog izjednačavanja baba i žaba izaziva reakciju kod ljudi sposobnih da se stvaralački izraze. Svaki domaćin zna koliko je muke, truda, kako njega samoga, tako i prethodnih generacija trebalo da se stvori ne samo domaćinstvo, nego pre svega časno ime i s koliko odricanja čovek nosi visoko uzdignuto čelo u vremenima kada nije lako ostati pošten i častan a to je pre i iznad svega, srpski domaćin.

Jezik je domovina nacije.

Vekovima se popis stanovnika neke države teritorija, naroda brojao po broju „dimova" to jest domaćinstava, pa i danas je nosilac poreznih obaveza domaćin. Kod svakog pravog domaćina su čast i poštovanje koje uživa neraskidivo pomešani s obavezama, koje ima i koje najčešće sam sebi nameće. Ne može se izbeći činjenica da su domaćini jedna vrsta elite, baza aristokratije, što dolazi od grčke reči aristos-najbolji. I nije slučaj da su obe poslednje srpske dinastije u korenu imale ugledne srpske domaćine koji su kasnije sticajem istorijskih okolnosti postali kod Petrovića Gospodar i Vožd Karađorđe, a kod Obrenovića Miloš.

To govori da se ugled dobrog domaćina stiče generacijama i da se ne ostvaruje preko noći. Odatle izvestan zazor mladih generacija od opredeljenja za takav vid življenja, jer se oni ponašaju po načelu:"Ne znamo šta hoćemo ali hoćemo to odmah!" Zato je jedno od značajnijih opredeljenja Društva srpskih domaćina da usmere svoja nastojanja prema mladima, kojima treba ukazati da samo dugoročno planiran život donosi sreću, ispunjenje i zadovoljstvo, dok kratkotrajni uspesi kao meteori blesnu na nebu i u trenutku sagore u prahu zaborava. Na veke živi samo onaj ko živi pošteno.

Da su neprolazne vrednosti uvek na ceni najbolje nam govori primer poslednjeg ispraćaja patrijarha Pavla, domaćina naše crkve ali i čoveka koji je popravljao cipele, koji je gasio sijalice po hodniku, koji je koristio gradski prevoz, jednom rečju svaki njegov postupak odavao je duh dobrog domaćina.

Te vrline dobrote, altruizma, razumevanja opštih potreba, anticipacija budućih događaja i nadasve skromnost su vrline koje bez ostatka može preuzeti svaki dobar domaćin od blaženopočivšeg parijarha, kojemu je impozantni ispraćaj na najbolji način pokazao kako u srpskom nacionu postoji spoznaja o vrednostima dobrog domaćina kakav je nad svima nama bio Pavle. .

Negovanje tradicionalnih vrednosti kao što je jezik, koji je domovina nacije, kako je rekao Šeling, poštovanje obiteljske slave, ćirilica i svest o veličini žrtvovanja Srpskog nacionalnog bića za opšte čovečanske vrednosti u prošlosti moraju biti ugrađeni u temelj razmišljanja dobrog srpskog domaćina. Istovremeno to ne sme biti kočnica i krajnji cilj, nego svaka generacija treba da da svoj doprinos povećanju doprinosa našeg domaćina svetskoj rizmici bogatstva svako u svom domenu delovanja. Umetnik će stvoriti svoju sliku, kip, muzičko delo, knjigu, pesmu, vinogradar će proizvesti vino dostojno najboljih trpeza, voćar će slediti tradiciju šljive i drugog voća, ali će zato i kompjutorski stručnjak u Silicijskoj dolini služiti na čast svom narodu. Svaki srpski domaćin u svom domenu mora nastojati da da najbolje od sebe da bi nam svima služio na ponos i diku.

Pravi domaćin se rađa.To je jedna vrsta prirodnog talenta.Ima u svakom od njih nešto one imaginarne harizme, koja ih čini posebnim, nadarenim i koji zrače određenim magnetizmom u svoju okolinu. Ipak, kako je čovek društveno biće a ne vuk samotnjak neophodno je da udruženim snagama povećaju efekt svog rada i uticaja. Bez organizovanog delovanja svi pojedinačni pokušaji ostaju anegdotskog tipa i pogotovo u rasejanju gube se u vihoru vremena. Zato je organizacija srpskih domaćina neophodan oblik organizovanja kako bi udruženi bili ne samo jači nego i kako bi individualni napori dobili zasluženo priznanje. Jer u osnovi delovanja dobrog domaćina leži rad i za druge i ako on nije vidljiv umire u samom sebi.

Mi govorimo o srpskom domaćinu bez pretenzije da prenaglašavamo nacionalnu samobitnost i neke komparativne prednosti naših domaćina. Dobar domaćin je univerzalna kategorija i oni će se međusobno prepoznati širom sveta. Oni svi isto misle, i na nama je da delujući lokalno zagovaramo univerzalne ljudske vednote.

Iskoristiću jedan primer iz ne baš lepog razdoblja istorije čovečanstva. Među brojnim ratnim zarobljenicima kraljevske vojske koji su odvedeni u Nemačku najbolje su se snašli srpski domaćini, jer su pokazali šta znaju i umeju dok su kulučili na posedima onih koji su ratovali po Evropi. Timarili su sve živo na tim posedima i preživeli zahvaljujući sposobnostima domaćina, više nego ideologijama zatrovani oficiri. Iskustva svojih predaka iz Srbije preneli su u Nemačku, radom i zalaganjem za tuđe kao svoje domaćinstvo spasili živote i osvetlali obraz naroda kojem pripadaju.