ОДБОР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ

Детаљи

Прегледано: 2275

ПРОГРАМ ОДБОРА ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ

Култура српских домаћина има широку етимолошку основу у самој речи ДОМАЋИН у којој су дубоко повезана сва обележја културе, образовања и традиције српског народа. Као таква она садржи све квалитете посебног и општег, националног и универзалног, духовног и световног, традиционалног и савременог значења - све оно што нам даје основу да свеукупност ових веза означимо као КУЛТУРУ СРПСКИХ ДОМАЋИНА. У таквом контексту домаћин је симбол духовних, просветних, моралних, радних и пословних вредности, личног и колективног значења са изразитим стваралачким обележјима. У основи српских домаћина су стварање и стваралаштво, али не само оно које се односи на уметност, већ на сваку врсту домаћинског рада и стварања.

КУЛТУРА СРПСКИХ ДОМАЋИНА је отворени систем повезивања традиционалних и изворних вредности са савременим токовима, условима и циљевима друштва. Тежиште је на примењеним вредностима, препознатљивим у свим облицима културе, свести понашања, у просторима свакодневног живљења и рада - домаћинског привређивања и газдовања, народног градитељства и становања, уметничког стваралаштва, здравствене и социјалне заштите, заштите људске и природне средине, односа према локалној и широј друштвеној заједници, вери и традицији.

На основу ових полазних вредности, могуће је развити следеће програме и активности:

1. Очување и примена српског писма и језика - домаћинске традиције и савремених вредности у образовним и културним програмима друштва.
У том циљу успоставити непосредну сарадњу са школама и припремити издања Друштва српских домаћина као што су:
Мали Вуков књижевни календар, Азбучник - појмовник Друштва српских домаћина, Портрети српских домаћина и др. Покренути Лист Српских домаћина. Целокупну издавачку, информативну и рефералну делатност заснивати на претплати, донацијама, спонзорству и кооперативном систему рада.

2. Обнова становништва Србије једно је од државних питања првог реда.
Према демографским подацима, Србија је међу пет најстаријих земаља у Европи са изразитом тенденцијом старења. Предвиђања су, да ће половином овог века у Србији скоро 30% становништва припадати старосном добу. Државна стратегија о заустављању оваквог тренда не постоји. Извесно је да се Србија у својој историји, у свим великим кризама, обнављала преко домаћинства и породице, пре свега, преко села и домаћинске традиције. Друштво српских домаћина је отуда позвано да следи ту традицију и, у коренито измењеним друштвеним и социјалним условима, утврди програм обнове становништва и у томе сарађује са свим институцијама које раде на питањима опстанка српског народа. Први корак у томе могла би да буде сарадња са Удружењем "Опстанак" које има дефинисан програм од националног и препородног значаја. Ово Удружење упутило је позив државним органима, свим невладиним организацијама и удружењима, да се придруже овом програму симболичног и драматичног назива Трећи српски устанак за опстанак.

3. Коришћење и примена савремених технологија - нових медијских могућности комуникацијске писмености (електронских, дигиталних, звучних, визуелних) једно је од битних услова осавремењавања и ефикасног деловања Друштва. Оно треба да буде саставни део пословне, образовне, културне и рефералне делатности Друштва. Судећи да примена знања и коришћења информација имају производну и покретачку моћ, потребно је формирати електронску базу података производних и људских ресурса чланова Друштва, са свим информацијама берзанског значаја и могућностима претраживања и управљања на свим нивоима организовања и деловања Друштва. За реализацију овог програма потребно је формирати одговарајући тим експерата и консултаната.

4. У регионалним и општинским оквирима, уз непосредну подршку и организацију окружних и општинских одбора, као и самих огранака друштва, сходно конкретним захтевима и потребама домаћина, организовати културне и едукативне програме практичног значаја (разговоре, предавања, кратке семинаре, курсеве, културу живљења и непосредно оспособљавање домаћина за производне и друге послове). Све ово треба да добије карактер и обележје школе српских домаћина тј. једне врсте отвореног универзитета ДСД.

5. Културне и образовне програме заснивати на кооперативном и сарадничком ангажовању личности и институција од просветног, културног и научног угледа и ауторитета. Практично, основни критеријум у остваривању ове сарадње треба да буде елитни приступ са свим ефектима промотивног и афирмативног система вредности рада Друштва српских домаћина.

6. Маркетиншка и медијска подршка од примарног је значаја за реализацију свих програма и пројеката друштва, посебно културних и образовних. У том циљу треба успоставити сарадњу са водећим медијима, како регионалног тако и локалног значаја. Израда маркетиншког и медија плана, морао би бити саставни део сваког програма и активности Друштва. У средишту овакве активности треба да буде и изградња и промовисање бренда Друштва српских домаћина као културне и пословне основе на којима би Друштво заснивало свој кооперативни и сараднички однос.

7. Усталити Дане српских домаћина. Томе треба да претходе многи програми и активности у регионалним и локалним оквирима у земљи и свету, са циљем да се афирмишу све оне вредности (моралне, културне, православне, традиционалне, савремене) на којима Друштво заснива своју делатност. Определити се за славу, осветити просторије Друштва и успоставити сарадњу са православном црквом. Историјска - духовна и световна традиција Видовдана могла би бити програмски оквир за успостављање Дана српских домаћина и обележавање Видовдана.

8. Сарадња са дијаспором новија је традиција Друштва. Ову традицију треба наставити пре свега, у сарадњи са Министарством дијаспоре и у складу са националном стратегијом сарадње са Србима у расејању. Посебно са оним земљама у којима постоји организован рад и директнија могућност за реализацију конкретних програма и циљева. Од посебног је значаја неговати просветно - културне везе на очувању српског језика и писма. Подстицајна су искуства сарадње са Америком (Чикаго), Канадом (Торонто), Јужно - афричком Републиком (Јоханезбург), Чешком. Требало би формирати посебну радну групу са представницима дијаспоре који би програмски осмислили ову активност.

9. Књижевно и ликовно стваралаштво, народна радиност и стари занати посебне су области уметничког рада. У њима су изражена сва умећа - лична и колективна, традиционална и нова, национална и локална обележја народног духа и традиције. У том циљу могуће је организовати књижевне сусрете народних стваралаца - песника, приповедача народних изрека и умотворина, ликовне колоније сликара и скулптора, изложбе народне радиности, старих заната и друго.

10. У претходном периоду, Друштво српских домаћина радило је на остваривању неколико значајних пројеката. Треба наставити рад на томе, посебно на пројектима интегралног развоја ширег подручја Сувобора и изградњи пратећих објеката крај магистралних путева. У том циљу наставити сарадњу са Географским институтом Јован Цвијић САНУ, са Министарством за капиталне инвестиције као и Министарством за науку и животну средину и Министарством за трговину, туризам и услуге. Ова сарадња укључује и изградњу пратећих објеката (одморишта) на Коридору 10 и Јадранске, Ибарске и Западноморавске магистрале у градитељском стилу и са регионалним обележјима архитектуре српског народа. Активирати тим експерата који је непосредно радио на реализацији ових пројеката.

11. Родно место српских домаћина је село које је у основи променило свој привредни, социјални и демографски изглед. Опште обележје је да су села данас напуштена, остарила и осиромашила. Примарни задатак Друштва је да покрене и да се укључи у све програме и активности које у најширем смислу значе развој културе села. У том циљу, веома је подстицајна сарадња са Фондом за дошколовавање младих пољопривредника, и акције и манифестације које се у оквиру овог Фонда остварују.

На реализацији овог програма радиће пет чланова одбора. Свако ће бити задужен за конкретну област и програм уз обавезу да као метод рада практикује ангажовање сарадника, добрих познавалаца појединих области. У свему овоме морала би бити остварена пуна координација у раду са другим одборима као и унутар самог одбора за културу и образовање.