- Детаљи
-
Прегледано: 5562
"За Србију без ГМО - Марш против Монсанта" 2018
Одржан скуп "Србија без ГМО"
На Тргу Републике одржан је скуп против ГМО у Србији, са којег је поручено да је ГМО штетан по здравље људи и да ни под каквим изговорима на треба дозволити да уђе у нашу земљу, а да би држава требало да поошти санкције према онима који имају ГМО засаде.
Скуп, у организацији удружења Друштво српских домаћина, Здрава Србија, Ко нам трује децу и Савеза пољопривредних инжињера и техничара Србије, почео је прикупљањем помоћи за народне кухиње Србима на Косову и Метохији, а завршен шетњом централним градским улицама. За Народне кухиње на КиМ прикупљено је 16.730 динара, што је Друштво српских домаћина уплатило на рачун Епархије рашко-призренске, манастиру Грачаница:
Данило Тврдишић из организације Здрава Србија је рекао да је циљ скупа да се јасно и гласно дигне глас против ГМО хране у Србији односно против притиска на нашу земљу од стране ЕУ да прихватимо закон који би либерализовао узгој и промет ГМО.
Тврдишић је истакао да су истраживања еминентних стручњака показала да ГМО има последице по здравље и да пре свега изазива умор, алергије и стерилитет.
Каже да је тренутни закон добар и рестриктиван за ГМО, али да се стриктно не примењује пошто постоји велика количина засада под ГМО, од чега највише има ГМО соје у Мачви и Војводини.
Према његовим речима, инспекција годишње пронађе око 40 хектара под ГМО сојом, али се процењује да има око 5.000 хектара под ГМО засадима.
Професор Миладин Шеварлић из организације Друштво спрских домаћина је рекао да сваку манифестацију започињу прикупљањем помоћи за народне кухиње на КиМ и да је циљ данашњег скупа "јавни протест за Србију без ГМО, а нарочито против компаније Монсанто".
Он тврди да се припрема закон који ће дозволити увоз и продају ГМО и производа од ГМО, као и да бити било лоше по здравље грађана и српску пољопривреду.
Истовремено је против ГМО исказан отпор у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Пријепољу, Параћину и Ужицу.
Србија без ГМО - Крагујевац
Србија без ГМО- Нови Сад
Србија без ГМО - Параћин
Захтеви организатора скупа "Србија без ГМО"
Погледајте захтеве које су предали учесници и организатори скупа "Србија без ГМО" председници Народне скупштине РС, председници Владе РС, генералном директору РТС-а Драгану Бујошевићу и главном и одговорном уреднику Информативног програма РТС-а Ненаду Љ. Стефановићу.
Уз предате захтеве уручене су и промо мајце Србија без ГМО.
Захтев председници Народне скупштине РС:
Захтев председници Владе РС:
Захтев генералном директору РТС-а Драгану Бујошевићу и главном и одговорном уреднику Информативног програма РТС-а Ненаду Љ. Стефановићу:
Погледајте захтеве које је ДСД ОКО Параћин предао Скупштинама града и општине Јагодине и Параћина:
Јавни скуп у покрету „За Србију без ГМО - Марш против Монсанта“ биће организован у Београду на Тргу Републике у суботу 19. маја од 10 часова и 30 минута. Организатори скупа су: Друштво српских домаћина, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије (СПИТС) и УГ Здрава Србија и Ко нам трује децу.
Тим поводом, позивамо Вас на конференцију за новинаре у просторијама Удружења „Здрава Србија“ у Београду (Сремска 6) у среду 16. маја у 11 часова.
У име организатора, обратиће се:
• проф. др Даница Грујичић, председник Удружења „Здрава Србија“
• проф. др Миладин М. Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина и СПИТС-а
• др Зоран Јовановић, председник Удружења „Ко нам трује децу“
Скупови „За Србију без ГМО“ организују се истовремено и у Крагујевцу (конференција за новинаре је такође у среду 16. маја у 11 часова – у Друштву пчелара Крагујевца), као и Новом Саду, Пријепољу, Параћину, Ужицу и Нишу, а коорганизатори су: територијални одбори Друштва српских домаћина и Здраве Србије, портал ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, СПИТС, друштва пчелара и друге еколошке организације.
Скупови се одвијају у оквиру планетарног Марша против Монсанта.
*Први пут у историји Србије, одборници у скупштинама 136 градова и општина (80,5% од 169 локалних самоуправа) једногласно су усвојили један документ - Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО и производа од ГМО, чија је почетна порука: Ми не желимо ГМО на нашој територији, а завршна: Сачувајмо земљу наших предака нашој деци без ГМО.*
Контак:
Проф. др Миладин М. Шеварлић, 063.1064025, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Марина Чолић, 011/334-7774,
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Погледајте гостовање организатора скупа "Србија без ГМО" и најаву скупа за суботу 19. 05. 2018. године
ПРОФ. ЖИЛ ЕРИК СЕРАЛИНИ "ГМО изазива туморе и мења гене"
Молекуларни биолог: Индустријски производи трују и утичу на хроничне болести. Србија неће због ЕУ морати да узгаја модификоване организме. Доказано је да човек дегустацијом препознаје присуство пестицида
ЧОВЕК полако трује самог себе и уколико озбиљно не обратимо пажњу на то шта једемо и пијемо, човечанство ће се наћи у озбиљном проблему. Упозорава ово, у итервјуу за "Новости", један од највећих светских бораца против генетски модификованих производа и пестицида, француски професор молекуларне биологије Жил Ерик Сералини.
Проф. Сералини је у Паризу недавно извео занимљив експеримент, тако што је први пут добровољним учесницима испитивања понудио вина и воду вештачки засићене пестицидима, на начин како се то ради у индустријској производњи, а затим им омогућио да их упореде са тим истим, али биолошки чистим течностима. Резултат је био крајње занимљив.
Сералини је том приликом представио и књигу "Укус пестицида у вину" коју је написао заједно са Жеромом Дузлеом и у којој открива све заблуде у конзумирању, Французима, али и многим другима, омиљеног пића.
Све то се догађало у Сали индустријских иновација где су својевремено своја открића представљали Пјер и Марија Кири или Луј Пастер, што је експерименту дало још више на симболичном значају. Оглед је, међутим, био далеко изнад симболике, јер је у питању здравље читаве планете.
* Шта вам је показао овај несвакидашњи експеримент са људским "заморчићима"?
- Пре свега, уверили смо се да учесници овог пројекта, што значи обичан свет, могу да разликују вино са и без пестицида, као и да им се вино без пестицида више свиђа. У великом броју случајева, знали су да препознају и пестициде у води. Открили су, на пример, и да присуство пестицида теже утољује жеђ. У више од половине случајева, у нешто мање од двеста изведених тестова, учесници су успели да детектују пестициде дегустацијом, што значи да је човек у стању да их сам открије и, ако жели, избегне. Из тога много може да се научи.
ВАЖАН ЈЕ ОДАБИР НАМИРНИЦА * Морамо ли водити рачуна шта, или како једемо?
- Храни се мора посветити велика пажња. Одабир намирница је веома важан. Далеко више него начин на који се оне припремају.
* Јесу ли пестициди, заиста, стално око нас и да ли нам константно уништавају здравље?
- Има их много, али нису свугде присутни. Нема их, на пример, у биолошки здраво узгајаним биљкама и производима добијеним од њих. Погрешно је мислити да је све загађено. Али, тамо где их има, свакако нам угрожавају живот.
* Како препознати те производе?
- Управо вршећи овакве опите, откривајући пестициде широком аудиторијуму, успевамо да приближимо опасности које вребају из хемијски третираних производа. У књизи коју смо представили налази се и својеврсни водич кроз пестициде на основу ког можемо да се оријентишемо и сазнамо више о томе на који начин утичу на наш живот, како их препознати и, самим тим, како их избећи.
* Србији, која је на путу ка ЕУ, намећу се одређене норме, попут фитосанитарних правила. Како заобићи замке у преговарачком процесу?
- Мало-помало, ЕУ је створила веома високе стандарде, које други покушавају да достигну, укључујући и Кинезе и Американце. Европски стандарди су међу најбољима у свету, иако ми Европљани сматрамо да могу да буду још бољи. Због свега тога, не мислим да би ове норме требало избећи, већ напротив, достићи их. Притом, треба тражити помоћ од ЕУ, да би се то постпепено постигло, и тако све више ишло ка квалитету.
* Србија је затворена за увоз ГМО, али из ЕУ од нас траже да унесемо измене у законодавство. Морамо ли то?
- Србија може да усклади своје законе са европским стандардима и да истовремено забрани узгајање ГМО. Европска правила омогућавају да ових организама нема пуно и да се појављују у траговима, али не и обавезу да их има по сваку цену. Одлично је то што негујете здрав узгој. Србија има веома добар положај у Европи, када је реч о пољопривреди без ГМО. Тако ћете у ЕУ ући са врло квалитетним производима. То је ваша предност. Потребно је само да се то нагласи у спецификацијама намирница, јер је то најбољи начин да се зна да оне нису контаминиране.
* Како мале земље и појединци могу да се боре против моћних индустријалаца и концерна?
- Тако што ће увек тражити транспарентност њихове политике. Посланике у Европском парламенту и друге политичке представнике стално треба подсећати на то и тражити од њих одговор на питање како је, на пример, могуће да буду дозвољени производи као што је глифосат хербицид "раундап" (Роундуп). Треба их питати који су то тестови омогућили коришћење овог препарата, и тако ће се открити преваре.
"РАСКРШћЕ" СА ДВА ПУТА * Шта вам је показало дуго и драгоцено искуство у истраживању пестицида и ГМО? Хоћемо ли се самоуништити?
- Нисам пророк, али сам сведок да тренутно постоје две јаке тенденције. Једна води ка индустријализацији генетски модификованих организама и пестицида, и служи се јавним новцем да би се све то омогућило и одобрило. Друга све више иде ка природним и здравим производима, са много укуса и без токсичних материја. Ову другу тенденцију би свакако требало још више нагласити и интензивирати. Ову нову тенденцију, која свакодневно добија на значају, конзументи све више траже.
* Како саме пољопривреднике убедити да од тога дигну руке, када овако имају већи принос?
- Произвођачи, пре свега, треба да негују традиционалне и типичне производе који чине богатство различитих култура. У Србији је то веома назначено. Земље као што је Србија треба у сваком случају да одржавају своју традицију, а не да је губе. Што је више здравих производа, данас ће се више и боље извозити у целом свету. А самим тим и зарада ће бити већа.
* Како и колико генетски модификоване биљке утичу на човеков организам?
- Генетске промене на биљкама се врше под изговором да би се оне учиниле отпорнијима, а тако се, у ствари, стварају "сунђери" за хербициде. Већ деценијама смо окружени лажним рекламама, и све што се ради, иде у смеру да биљке приме што више пестицида који су, у принципу, мутагени и пробијају се све до језгра ћелије, где модификују наш ДНК, чиме изазивају болести као што су тумори или хормонални поремећаји. Генетски модификовани организми су пуни пестицида и управо то раде. Тако ГМО директно утичу на човеков живот.
* Недавно су научници објавили да је човек достигао максимум раста и дуговечности, колико оно што једемо и начин на који живимо томе доприносе?
- Не знамо који су реални капицитети наших гена, јер још не умемо све да их "прочитамо". Биогенетика је у пуном развоју. Немамо сазнања у ком правцу ће напредовати и шта ће се све ново открити. Али, оно што је сигурно, то је да индустријски производи фаворизују хроничне болести. Трују нас лагано свиме што садрже.
Преузето из "Новости".
Говор проф. др Миладина Шевралића у Парламенту РС о предлогу Декларације о ГМО
На улаз у обданиште „Мала сирена“ у Земуну, стоји постер на коме пише: „Ако се не зна ко је отац, храна у тањиру је мајка свих болести“. То је добра поука за малу децу, али надам се и за нас када треба да разматрамо Декларацију о генетички модификованим организмима и производа од генетички модификованих организама.
Опширније...
