Браниоциома Београда са љубављу

Детаљи

Прегледано: 149

Друштво српских домаћина и ове године је на Калемегдану одало пошту браниоцима Београда из 1915.године. Слободан Ерић, потпредседник ДСД: Постоје савезници у Великом рату о које смо се огрешили – о Италијане. Њихова флота је извршила транспорт српске војске са албанских обала у Италију.

Друштво српских домаћина и Удружење Прела и Посела су и ове године 7.октобра 2022, у порти Цркве Ружице и Капеле Свете Петке на Калемегдану одржали историјско културно-уметничку манифестацију посвећену мајору Драгутину Гавриловићу и браниоцима Београда и Отаџбине 1915.године. Код Спомен-костурнице на Калемегдану најпре је одслужен парастос погинулим браниоцима Београда. Парастос је служио свештеник у Цркви Ружица, јереј др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета у Београду. Потом су Слободан Ерић, потпредседник Друштва српских домаћина и Драгиша Симић, председник Удружења Прела и Посела, положили ловоров венац на Спомен костурницу браниоцима Београда. После интонирања химне Боже правде почео је културно-уметнички програм. Драгиша Симић је отворио манифестацију, поздравио присутне и изговорио познату беседу легендарног мајора Драгутина Гавриловића “Војници јунаци...” У програму су учествовали чланови певачке групе Филиграни, Ансамбла Ратислав Благојевић и Гледанице, Културно- уметничког друштва из Инђије, уметници, песници: Лола Аџић, Милко Грбовац, Нада Аничић-Црљеница и други....

Учеснике је поздравио и Слободан Ерић, председник Друштва српских домаћина, чији обраћање преносимо у целини.

Даме и господо, драги пријатељи, браћо и сестре помаже Бог,

 Ево Богу хвала и ове године смо заједно да одамо пошто нашим див јунацима, браниоцима Београда, који су сачували "образ и част престонице и Отаџбине”, баш како је од њих и тражио њихов славни командант мајор Драгутин Гавриловић 1915.године. Ова манифестација коју организује удружење “Прела и посела” на челу великим националним прегаоцем Драгишом Симићем и Друштво српских домаћина, као и друга патриотска удружења, ево већ постаје традиционална. Желим да Вас све поздравим и у име председника Друштва српских домаћина Нићифора Аничића и у уме председнка Управног одбора нашег Друштва проф.др Миладина Шеварлића.

Желимо још једном на овом духовном месту, Цркви Ружици и Капели, која је посвећена Светој Петки, веома поштованој у нашем народу, у граду који је свети Деспот Стефан Лазаревић посветио Пресветој Богородици, да се још једном захвалимо браниоцима Београда 1915.године – јунацима који су исписали најславније странице наше историје. Њихова жртва, њихова крв, нас обавезује да чувамо нашу престоницу и да бринемо о овом лепом граду који има ванредно важан геостратешки положај и кога су многе велике светске силе желеле за себе и кога су, кроз историју успевале привремено да освоје али не и да задрже. Јер је наш Београд био и остао непокорени град.

Браћо и сестре, ова годишњица је прилика да се сетимо, Бога и истине ради, и наших савезника из Великог рата, који су са нама ратовали и дали свој допринос да 1918.године, српска војска, пробојем Солунског фронта, извојује једну од највеличанствених победа у историји.      

Ја сам прошле године, на овом месту, говорио о, у нашој  широј јавности, мало познатој помоћи коју је Царска Русија послала Србији 1914.године кроз посебне јединице морнара, који су управо овде наоружани торпедима и минама помагали Србији да одбрани Београд и наше границе на рекама од монитора – оклопних речних бродова, који су бомбардовали нашу престоницу а за које тадашња српска артиљерија и војска није имала решење.

Русија је у Србију послала војну мисију која је бројала 600 морнара Црноморске флоте, који су се бавили постављањем мина на Сави од ушћа Дрине, Шапца, до Београда и на Дунаву од Београда до Прахова.  Прве мине су постављене на Сави код Остружнице, а захваљујући руским минерима, поред савског острва Оршавска ада, код Шапца, је потопљен аустроугарски адмиралски брод - монитор Темеш а 8.децембра 1914.године на руске мине налетео је и други аустроугарски ратни брод - монитор “Самос”.

Такође у одбрани наших река Саве и Дунава, учествовала је и британска војно-поморска мисија, на челу са адмиралом Трубриџом. Британци су у фебруару и марту 1915.године допремили осам бродских брзометних топова, који су коришћени у одбрани наших река. Адмирал Трубиџ је, заједно са српском Врховном командом и британским адмиралитетом био испланирао изградњу и допремање 12 бродова монитора,  који би стигли расклопљени у Солун а онда би након транспорта железницом били склопљени у Србији. Догађаји из друге половине 1915.године омели су те планове. Треба да се сетимо и др Елизабет Рос и британских медицинских сестара, које су добровољно дошле у Србију и лечиле наше рањенике а  неке од њих су и умрле од тифуса и оставиле своје кости у Србији.

О нашим савезницима Французима и славним генералима Франше Д Епареу и Шарлу Тренијеу, који су са нашом војском пробили Солунски фронт, довољно се зна. Ипак браћо и сестре постоје и савезници из Великог рата о које смо се ми Срби огрешили. То су Италијани. У Југославију је прећуткивана чињеница, да након ултиматума цара Николаја савезницима да се српска војска мора спасити, и несугласица између Француске и Британије, транспорт наше војске са албанских обала у Италију извршила је италијанска флота.

Од половине децембра 1915. Италија је из Албаније евакуисала 260.895 српских војника и избеглица, за шта је употребљено 250 бродова. Транспортовано је и 300.000 тона хране и материјала, на још 100 лађа. Превезено је на сигурно и 24.000 српских заробљеника, 10.153 коња, 68 топова и другог српског ратног материјала. Обављено је 248 пловидби. Пловидбе су се обављале уз константну заштиту италијанских крстарица и торпиљерки, али и уз ангажовање великих ратних бродова, који су штитили транспорт српских војника од напада аутро-угарских подморнице.

Ова поморска операција може да се упореди  са оним што се догодило током Другог светског рата између 25. маја и 3. јуна 1940. у Денкерку на северу Француске, када је евакуисано преко 300.000 енглеских и француских војника. Та евакуација била је одлучујућа за победу Савезника, баш као што је то била ова, обављена током зиме 1915/1916.

(Мила Михаиловић, Геополитика број 77, 2014.)

Улога италијанске флоте је била прећуткивана, где смо ми Срби, штитећи наводне интересе Краљевине СХС и Комунистичке Југославије, у ствари штитили само интересе Хрватске која је била у територијалним споровима са Италијом.

Вечан покој и мир и вечна слава мајору Гавриловићу и браниоцима Београда и Отаџбине – рекао је Слободан Ерић, који је на крају свог излагања прочитао телеграм које је Друштво српских домаћина упутило Председнику Руске Федерације Владимиру Путину поводом његовог 70 рођендана.

Председнику

Руске Федерације  господину Владимиру Владимировичу Путину

                                                                                    7.октобар 2022.

                            Поштовани председниче Владимире Владимировичу,

у име Друштва српских домаћина, упућујемо Вам најсрдачније честитке поводом Вашег рођендана као и да Вам, тим поводом пожелимо пуно среће, здравља и успеха у вршењу Ваше одговорне дужности. Братском руском народу и свим грађанима Руске Федерације, такође желимо све најбоље - мир, напредак, опште благостање - и снагу да успешно савлада све изазове с којим се тренутно суочава Ваша држава у циљу заштите интереса већине правдољубивог човечанства.

Председник Друштва српских домаћина

Нићифор Аничић

Председник Управног одбора

Друштва српских домаћинaA

Проф.др Миладин Шеварлић

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

Детаљи

Прегледано: 154

Уторак, 11. октобар 2022, 18. 00 часова

Представљање монографије и мини изложба „Фотографске експресије“, Бранислава Стругара

Говоре: Станко Црнобрња, Петар Пеца Поповић, Мирко Магарашевић и аутор.

Музички програм: Ана Стругар (соло) са пратњом.

Опширније...

Скуп Одбрана Београда 1915. године

Детаљи

Прегледано: 155

Организатор Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

Стручни -научни одбор: председник Радивоје Бојовић, потпредседник др  др Шаренац Данило и  пук др Слободан Ђукић,

Организациони одбор: председник Иван Стратимировић, потпредседник Драгољуб П. Антић

5. октобра

План рада

08.30 часова, организатор Савез потомака ратника Србије 1912-1920., учесници скупа, питомци Војне академије Воске Србије,

- Поздравна реч организатора,

- Химна Републике Србије, изводе ученици Прве београдска гимназије,

- Свечана песма Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. , Марш на Дрину,

- Поздравна реч гостију

- Говор мајора Драгутина Гавриловића 7. октобра 1915., Лепомир Ивковић, глумац Народног позоришта у Београду,

- Почетак рада скупа, излагања учесника

1. - Радивоје Бојовић (Народни музеј Чачак, кустос у пензији), „Мајор Гавриловић јунак одбране Београда“,

2. - пук др Слободан Ђукић ( Војна академија, начелник Катедре друштвених наука), “Одбрана Београда 1915. године“,

3. -  др Шаренац Данило  (Институт за савремену историју) „Одбрана Београда 1915 као рационалан војни потез”,

4. - др Александра  Пећинар ( Медија центар Министарства одбране, уредник), „Одбрана Београда 1914. и 1915. у интересима светских сила“,

5. - Небојша Дамњановић ( Музеј историје Србије, кустос у пензији),

6. -  ген ппук Миломир Миладиновић, ( Клуб гененерала и адмиралаСрбије), „Ђорђе Себастијан Рош“,

7. - проф др Милан Радовановић (Машински факултет, проф у пензији)  „Одбрана Београда од стране Савезника“,

8. - Зоран Радовановић (Основна школа „Ната Јеличић“

Шабац, одељење Дреновац), „БРАЋА ЖИВАН И ИВАН КЕЗИЋ У

ИСТОРИЈСКИМ, ПУБЛИЦИСТИЧКИМ И КЊИЖЕВНИМ

ТЕКСТОВИМА“

9. - Иван Стратимировић ( Савез потомака ратника Србије 1912-1920.)

„Британска војна мисија и одбрани Београда 1915. године“

- Уметник ХХ предстваља своју слику.

- Закључак и поздравна реч,

- Завршетак рада скупа „Одбрана Београда 1915. године“

У СЛАВУ И ЧАСТ БРАНИЛАЦА БЕОГРАДА И ОТАЏБИНЕ

Детаљи

Прегледано: 133

И МАЈОРА ДРАГУТИНА ГАВРИЛОВИЋА (1882, Чачак - 1945, Београд)

7. октобра 2022. у 11.15 часова – окупљање испред цркве РУЖИЦА на Калемегдану

Програм:

11.30 ч: ПАРАСТОС у цркви Ружица на Калемегдану

11.50 ч: ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА

12.00 ч: ЧАС ИСТОРИЈЕ

12.15 ч:  ПРИГОДАН КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ

У име организатора – ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА и Удружења ПРЕЛА И ПОСЕЛА – позивамо вас да достојно обележимо сећање и одамо пошту српским славним Див Јунацима!

Контакт телефони: 063 8383 399 – Слободан Ерић и 063 285015 – Драгиша Симић

Пад Београда 1915. и Говор браниоцима Београда(Преузето из Википедије)

Говор браниоцима Београда је назив за говор који је наводно одржао мајор Драгутин Гавриловић испред кафане Јасеница на Дорћолу, октобра 1915. године, за време одбране Београда у Првом светском рату. У српској историји, према проф. др Обраду Станојевићу и др Сими Аврамовићу (професор реторике на Правном факултету Универзитета у Београду), овај говор представља: „антологијски пример војничке беседе”.

Октобра 1915. године, Аустроугарска је поново напала Краљевину Србију, а први на месту се нашао Београд, њена престоница која се налазила на самој граници, на обалама Саве и Дунава. Мада је формални командант одбране града био генерал Михаило Живковић, историја је запамтила мајора Драгутина Гавриловића као водећу личност одбране Београда 1915. године.

У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.

Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30. мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:

Јунаци!

Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.

Војници! Јунаци!

Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.

Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!

Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.

Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.

Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

Преживевши одбрану Београда, повукао се заједно са српском војском на Крф, а после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић га је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војвода Степа Степановић уз образложење да је превише млад.

Говор је први пут објавио капетан Ђорђе Рош, који је тешко рањен у одбрани Београда као питомац 43. класе Ниже школе Војне академије, услед чега је заробљен и одведен у логор. Касније је овај говор користио и Бранислав Нушић, када је током школске 1930/31 године радио као предавач реторике на Војној академији у Београду.

Говор мајора Драгутина Гавриловића је уводни део песме "Оловни војници", коју је 2010. године снимио Београдски синдикат.

Шведски пауер метал бенд Sabaton је на свом албуму The Last Stand из 2016. године, објавио и песму "Последњи умирући дах" (енгл. Last Dying Breath), која је инспирисана говором мајора Гавриловића.

О Драгутину Гавриловићу после Првог светскограта

Предавао је војну администрацију на Војној академији у Београду. Генерал Душан Симовић му је 27. марта 1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, међутим он је то одбио уз образложење да га предлог не интересује и да је он војник. Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату у Сарајеву заробљен и одведен у концентрациони логор близу Нирнберга. Из заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Седам дана се налазио у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Потом је дошао кући, у свој стан на Славији, где је десетак дана касније умро. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковника Југословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке на Новом гробљу.

Причало се да је Гавриловић након повратка у Београд, хапшен од стране нове комунистичке власти, али је ове приче демантовала његова породица.