Одговор Синоду или како сам постао "посебно жалостан пример"

Василије Крестић 

Нова српска политичка мисао

Петак 22.септембар 2023. 

Текст је на линку : 

 http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-sinodu-ili-kako-sam-postao-posebno-zalostan-primer.html

 

ПОЗДРАВНА РЕЧ

Поздравна реч почасног професора Универзитета у Волвограду - ВолСАУ доктора агроекономских наука Миладина Шеварлића, професора Пољопривредног факултета Универзитета у Београду на Међународној научно-практичној конференцији и Свечаној академији поводом 80. годишњице ВолСАУ. Волгоград, Руска Федерација, 8. фебруар 2024.

Обраћање можете видети на линку: 

https://www.youtube.com/watch?v=-pAKozDK53g 

 

 

(Видео снимак и емитовање на Јутјубу приредили ванредни професор др Бојан Димитријевић и Владимир Живановић)

 

 
 
 

Комеморација Академику Србољубу Живановићу

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, Институт Диана Будисављевић организује комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова.

Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука.

За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању науке у области медицине одликован је престижном Маркизовом наградом Ко је Ко у свету 2020. године, а Српска Православна Црква га је одликовала Орденом Светог Саве за допринос у раду на идентификацији моштију Св. Деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину.

У српској јавности остаће упамћен као члан форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора смрти.

Остаће упамћен и као председник Комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна Скупштина Републике Српске 15. 10. 2015. године, као и суоснивач једине добротворне организације у Западној Европи која одржава културу сећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ – Фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст.

Позивамо Вас на комеморативни скуп посвећен Академику Србољубу Живановићу, у нади да ћете својим доласком одати почаст великом научнику и родољубу.

Петак, 26. јануар 2024. године у 11 часова, Свечана сала Српске академије наука и уметности (Кнеза Михаила 35)

 

С поштовањем

Гојко Рончевић Мраовић,
преживело дете логораш
оснивач и директор Института Диана Будисављевић
Проф. др Драгољуб Ацковић
Члан Комисије САНУ за проучавање Рома

 

Извор: Документационо информациони центар Веритас

ФОТО: BALKAN-INFO-youtube-screenshot

 

 

Поводом Христовог Рођења обраћам се свим грађанима Србије традиционалним поздравом – Мир Божији Христос се роди!

Сведоци смо да су се последњих 100 година појавили безбожници и узнемирили народ. Како православни тако католички па и муслимански. Као што видимо цео свет је узнемирен и постоји велика опасност од светског рата а што би значило уништење наше планете.

Наша планета је од Бога дата и када би користили природу како треба имало би на њој хлеба за све нас. На жалост запоставили смо рад, такорећи лебдимо у облацима. Не разликујемо добро од зла. Речено је зло радити а добру се надати не иде. Неспособни људи обављају одговорне послове и мора доћи до неуспеха. А неуспех ствара неред. У Србији вође не раде како треба. Направише нерад који може да се претвори у велику опасност. Привреду уништише, Косово и Метохију, коју безбожници назваше покрајином а сада хоће да је предају неком ко је не заслужује јер је нецивилизован. Нико нема право да отуђи то српско благо што је Србин вековима стварао и изграђивао. Могло би се рећи да је Косово српска душа без које Србин, било где да се налази у свету, не може да живи мирно и спокојно. Моја порука Шиптарима је да се опамете и да воде рачуна о сваком нељудском поступку према Србима и Србији. У супротном обиће им се о главу.

Српске власти да схвате да су на погрешном путу и да размисле о последицама са којима се могу суочити.

Срби, и свим грађани Србије, морају схватити да је само рад, лични рад њихов спас. Речено је у народу да у својој кући ништа није срамота радити.

А Србија је, са богатом Шумадијом и Војводином, такорећи необрађена. Нико нам помоћи не може и неће. Наша срећа је у нашим рукама. Пружимо руку један другом. Помозимо нејаком колико можемо.

Молимо се Господу Богу, Светом Сави и нашем блаженопочившем Патријарху Павлу.

Мир Божији – Христос се роди!

ОД ДОМАЋИНА ДО БЕСКУЋНИКА

Благодарећи љубазности Одговорног уреднбика Зорана Ђорђевића и Редакције часописа за национална, духовна и културна питања ЛЕСТВЕ из Косовске Митровице у прилици смо да вам дарујемо копију члланка Љубише Дабића: "ОД ДОМАЋИНА ДО БЕСКУЋНИКА - Забрана повратка Срба насељеника на своје поседе (на Косову и Метохији - додао М.М. Шеварлић)" - који садржи делове из Студије ЕЛАБОРАТ О РЕВИЗИЈИ АГРАРНЕ РЕФОРМЕ И КОЛОНИЗАЦИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. Чланак је објављен у већ наведеном Часопису ЛЕСТВЕ, Број 17, Година XII, стр.48-52.

ШТИП

Јато наших коњаника када у  Штип хучно слете

У језиви час поноћи устадоше мртве чете:

Ми смо с ваших поља биље

Што га студне хумке скрише -

Не дајте нас, браћо, више

Туђинима под окриље,

О, тако вам дана славе

 И сабље и заставе!

Препланули ескадрони што Тиквешом вихорише

Десницама расеченим заводњеле очи скрише:

       Никад више!

       Никад више!

И час глухи када небо огњевима звезда плане

Разби топот витезова у налет за Кочане .

А за њима

Беле сени полетеше:

Тако Србе више беше

У осветним облацима .

Све до зоре плаволике

Шкрипале су њихне кости

И шаптали коњаници

У занетој самилости:

Бог да прости!

Бог да прости!

Милосав Јелић

( Србијански венац, Лестве,

Косовска Митровица, 2019)

 

 

 

 

 

Додатне информације