СТО ГОДИНА ОД ЦЕРСКЕ БИТКЕ

Детаљи

Прегледано: 5906

На празник Преображење Господње 19.августа 2014.године у Текеришу, Друштво српских домаћина је свечано обележило 100 -годишњицу Церске битке.

Друштво српских домаћина је финансирало комплетну реконструкцију и обнову Споменика Церским јунацима у Текеришу а такође и израду две бисте, Краљу Петру и Престолонаследнику Александру Карађорђевићу, који је свечано откривен тога дана у оквиру споменичког комплекса.

Церски јунаци задивили су цео свет

Српском химном у извођењу оперског певача Оливера Њега свечано обележавање стогодишњице Церске битке на Текеришу, започето државном прославом испред монументалног споменика у села на Преображење, 19. августа 2014, настављено је у организацији Друштва српских домаћина на простору између школе „Степа Степановић", старе 170 година, и сеоске цркве, посвећене Светом пророку Илији. Друштво српских домаћина, које је пре две године организовало у Пријепољу централну прославу обележавања 100-годишњице ослобођења Старе Србије, одлучило је да узме учешће и у обележавању овог великог националног јубилеја тако што је финансирало обнову споменика церским јунацима у Текеришу, његову реконструкцију и санацију и израду две бисте: краља Петра Првог Карађорђевића и краља Александра Карађорђевића Ујединитеља.

Бројним гостима најпре се обратио градоначелник Лознице Видоје Петровић.
„Волео бих да наша славна прошлост остане дубоко уткана у нама и у младим генерацијама које долазе, да нас подсећа ко смо и шта смо. И да нам једном заувек трасира пут у будућност, за коју су церски јунаци положили све што су им имали ‒ своје животе. Житељи Подриња, Мачве и Рађевине читав један век блистају ликовима Церске и Колубарске битке, или Битке на Мачковом камену, и још даље – бојева на Чокешини, на Мишарском пољу, Лозници. Кажу да наша будућност, што није случајно, и данас представља рефлекс духовног рата са великим силама. Лозница и читав Јадар увек су били први на бранику отаџбине, први у одзиву чврстим уверењима да је грех изједначавати добро и зло, истину и лаж, слободу и ропство. Без икаквих припрема, овде су очеви и синови, стричеви и ујаци, читаве фамилије, засеоци и забите мале, остављали започете послове и, на позив државе, за кратко време стизали у прве народне колоне слободе. Церска слава велике војне победе демистификује начела да је отаџбина само тамо где је нама добро. Отаџбина је тамо где не смемо да останемо равнодушни на ултиматуме, притиске и уцене. Зато не може да се прославља Цер, а да се потомству церских јунака забрањује да се боре на страни добра и истине. Народ одевен у гуњ и опанак овде се на том искушењу није дао збунити", поручио је Петровић.

Потом се скупу обратио Нићифор Аничић, који је финансирао обнову споменика церским јунацима у Текеришу, његову реконструкцију и санацију, и израду бисти краљу Петру Првом Карађорђевићу и краљу Александру Карађорђевићу Ујединитељу.
„Господине и брате градоначелниче Града Лознице, драга браћо и сестре, драги моји српски домаћини, помаже Бог!
Данас, у овом лепом дану, дођосмо да се поклонимо нашим витезовима, јунацима и родољубима, који задивише цео свет, бранећи своју отаџбину и своју част. Церска битка и Цер нису само града Лознице, Шапца и Ваљева, него су свакога српскога човека, ма где он био у свету. Задивили су цео свет својом храброшћу. Наши дедови натопише сваку стопу земље овде на Церу, у Мачви и читавој Србији својом крвљу, да би сачували слободу нама који долазимо. Разлика између Косова и Цера је само у томе што Косово има божуре, а Цер лепе шуме, ливаде и њиве. Бранећи своју отаџбину, како рекох, они су задивили свет зато што их је њихов вођа, краљ Петар, водио домаћински. Зато што их је поштовао и зато што их је волео. Покушао је његов син наследник са генералима да га извуче из рова, али је он са пушком у руци стао поред свог војника. Та његова љубав дала је снагу српским војницима да поново ослободе Србију и да буду бржи, корачајући од Солуна према мајци Србији, него француска техника. Драга браћо и сестре, не бих се упуштао у историјске детаље који су нам познати, али желим да кажем шта нам ваља радити. За спас српске душе, за спас српског домаћина не смемо поклекнути на бранику своје отаџбине, на бранику своје вере, на бранику свога Светосавља, ни стати на бранику српскога језика и српске историје. Неписмени не смеју и не могу да мењају српски језик, ни да запостављају наше дичне професоре, који су Србе научили како своју земљу треба волети. Не сме нико избацити историју из српских школа. Ако се то деси, нема нâс. Нико више не сме да продаје нашу земљу, не сме да продаје оно што су нам дедови оставили у аманет кад су пошли и главу изгубили негде, али се ми њих радо сећамо.
Драга браћо и сестре, желим да вас замолим – наш спас је у нашим рукама, у нашој души. Пружимо љубав једни другима, верујмо један другоме, помозимо један другоме, јер нам је једино у томе срећа и успех.
На крају, браћо и сестре, преостаје нам да почнемо да радимо и да данас, на Преображење, кад се, како рекоше наши стари и камење у води преображава, хајде и ми да се преобразимо, да почнемо да радимо и стварамо, да се молимо Богу и да се држимо мајке Русије и наше браће.
Живела Србија вековима!"

Затим је Нићифор Аничић у име Друштва српских домаћина градоначелнику Лознице Видоју Петровићу уручио Грамату за чување споменика у Текеришу, а он му је узвратио сликом академског сликара Драга Симића, наглашавајући: „Благо земљи Србији и нама док имамо људе какав је Нићифор Аничић, коме желим још пуно успеха у његовој величанственој, светој мисији, јер на конкретан начин показује како можемо бити бољи и остати људи, што је и порука нашег почившег патријарха Павла".

Присутнима се обратио и Алекса Булатовић, студент Правног факултета у Београду и представник Струковног удружења правника „Номоканон", који је рекао да „генерације младих Срба неће заборавити и изневерити идеале хероја из 1914. године".
„Један век након Церске битке Србија је изродила неколико генерација потомака победника са Цера. Победа на Церу је заједно са косовским заветом и голготом на Кајмакчалану утиснута као белег у свест српског народа. Цер је постао грудобран, а 'Марш на Дрину' корачница у славу. Због нам тога данас ова годишњица стиже не само као подсећање на оно што смо били, већ и као опомена на оно што бисмо могли бити. У спомен на овај велики дан наше Отаџбине, ми можемо рећи – дух победника са Цера и војводе Степе Степановића није замро ни сто година после славне битке, и данашњи нараштаји га носе у себи. Струковно удружење правника 'Номоканон' одаје пошту палим браниоцима Отаџбине! Нека им је вечна слава и хвала!"

Затим је настављен пригодан изузетан културно-уметнички програм, у коме су учествовали оперски певач Оливер Њего уз пратњу Зорана Таталовића, солисте ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички", глумци Лепомир Ивковић, Соња Кнежевић, Ненад Хаџи Маричић и Иван Пантовић. Сценарио jе урадила Ивана Димић. Наступили су и песник Добрица Ерић, појац Љуба Манасијевић, глумица Јасмина Стоиљковић, солиста на фрули Неда Николић, певачке групе „Прело" и „Завичај", КУД „Абрашевић" из Шапца и КУД „Караџић" из Лознице, Драгиша Симић, председник удружења „Чувари српске традиције и обичаја, прела и посела", народни певач Раде Јоровић уз пратњу оркестра Милована Лукића и народни гуслар Миленко Калезић из Црне Горе.

Текст преузет из часописа "Геополитика"

Погледајте фотографије са догађаја.