Косово: Солидарност са Србима није злочин!

Детаљи

Прегледано: 441

                                                              Косово: Солидарност са Србима није злочин!

Аутор чланка: Jean-Christophe Buisson помоћник директора недељника Le Figaro Magazinе,објављено 17/09/2018.

FIGAROVOX/TRIBUNE-Arnou Gouillonu француском држављанину који је основао хуманитарну организацију „Солидарност Косово“ и омогућио школовање стотинама косовске деце, управо је забрањен боравак у тој земљи, Jean-Christophe Buisson осуђује самовољну одлуку.

Зове се Arnaud Gouillin има 33 године. Већ дуго времена живи у Србији али је француски држављанин. Године 2004.је основао хуманитарну организацију којој је дао име Solidarité Kosovo (Солидарност Косово) са циљем пружања помоћи хиљадама Срба који живе у енклавама, попут бантустана, јужно од реке Ибра, после рата на Косову и унилатералног проглашења његове независности у фебруару 2008.(признато од бројних земаља попут Француске,али не и од Србије, Русије, Шпаније или Кине на пример)

120.000 Срба (хришћани православне вероисповести) је остало у тој покрајини која је у срцу памћења,историје и српског идентитета.Већином су то сиромашни људи који немају родбину у Србији, без могућности (и без намере ) за исељењем.

Са годишњим буџетом од милион еура,листом од 12.000 донатора (више од 90% њих су Французи),СолидарностКосовоје,на лицу места,обновило или саградило 31 школу,подигло на десетине фарми, млекара и фабрика - конзерви, проширило мрежу пластеника,помогло у обнови цркава и манастире оштећених током времена, ратовима или насиљем Албанаца.Захваљујући овој хуманитарној организацији,више од 400 тона животних намирница, одеће и других потрепштина могло је бити достављено овим селима које чува 4.000 војника КФОРА а чији становници немају посао нити су им доступне здравствене установе, као ни средства локалног јавног превоза због непријатељског односа њихових суседа.Неки манастири су чак ограђени бодљикавом жицом.

Посвећеност Арноа Гујона према овим несрећницима који су на неки начин српски lespieds-noirs* учинила је од њега српског националног хероја. Њему се указују почасти,додељују му се одликовања и награде од стране највиших институцијаи грађанских и верских званичника,а они који га препознају на улици га поздрављају,грле и љубе.Сасвојим готово дечачким лицем,овог младог оца породице пореде са les Poilus d’Orients**који, између 1916 – 1918, дадоше своје животе од Солуна до Београда да би ослободили Србе од бугарских,немачких и аустијских окупатора. У овом тренутку, у Србији, управо на иницијативу француске амбасаде,организују се ове јесени бројна предавања, изложбе и концерти у сусрет стогодишњици ослобођења Беогрда (1.новембар) од стране војске под руководством генерала Франше д’Епереа као и поводом примирја (11.новембар).Толико прилика да се прослави француско–српско пријатељство учвршћено током битака{…}

Његова једина преокупација је помагати и храбрити грађане који једино желе да живе и опстану на земљи својих предака.

Да, али ево Арно Гујон је и криминалац.У сваком случају у очима државе Косово која га је ухапсила и накратко притворила прошле недеље на граничном прелазу Мердаре,док су га са друге стране границе чекали да свечано отвори у присуству Његовог Височанства Теодосија,владике косовско-метохијског, фарму живине. Испитивање је прошло без примене силе али је трајало три сата. Нарочито су инсистрали на његовим везама са Русијом (наравно да нема никаквих веза).Тврдили су да је окаљао народ Косова у једном инервјуу који је дао за недељник Фигаро Магазине(!) пре неколико година.Претили су му да ће сада они окаљати (његову породицу,његов углед,његову част).Затим су га протерали уз напомену да му је забрањен боравак на Косову. Званичан разлог нема или га,боље речено има, а налази се на списку оних којима се мора забранити боравак на Косову. Због одређеног разлога, морате се вратити, рекло би се као у позоришном комаду апсурда бугарског драмског писца Станислава Стратјева или Езена Јонеска.

Арно Гујом, већ смо рекли, је француски држављанин.У том смислу,увек се клонио прича о регинионалној политици. Његова једина преокупација је помагати и храбрити грађане да живе и опстану на земљи својих предака. Да донесе некој баки осамљеној на сеоском домћинству које не сме да напусти лек који јој је потребан, да помогне девојчици да дође до наочара за које нема средстава да их купи, да омогући стотинама сељака чиме да се баве и шта да производе да би прехранили породице, да им помогне када им албански екстремисти, сањајући о етнички чистом Косову, покраду тракторе и краве.

Рођен у Греноблу,ожењен Српкињом, већ седам година долази сваког месеца у покрајину, а да ни један једини пут није био заустављен нити ухапшен на граници. Ниједан једини пут му нису тражили да отвори пртљажник аутомобила! Онда, због чега сада? Зашто ова самовољна одлука против једног не–Србина чија је организација увек поштовала прописе било да су они морални, финансијки или политички?Без сумње он плаћа цену нерашчишћених рачуна унутрашње косовске политике. Преплављена корупцијом, скандалима и свуда присутном мафијом,република Косово је непрекидно бојно поље између кланова,фракција и политичких партија, који готово сви практикују националистичко надметање пред јавним мњењем,које скоро и да није склоно процесу помирења, или бар смирењу односа са својим омраженим српским суседом. Дати доказе антисрпства је гаранција популарности за локалне политичаре из реда УЧК (Ослободилачка војска Косова, парамилитарна албанска организација у борби против Србије,која се сумњичи за ратне злочине, а ипак подржавана од Запада, иако су је у почетку сматрали за групу терориста). Да ли је председник Хашим Тачи хтео, овом афером, да учи памети свог министра владе Рамуша Харадинаја? Да ли је лавина незадовољства изазвана евенталном разменом територија са Србијом како би се дефинитивно смирио регион, довела до овог пступка против једног човека и његове хуманитарне организације која је помагала Србима на Косову?

У Србији је овај догађај подигао велику галаму. Сви информативни портали, све новине – од најозбиљнијих до таблоида, од Данас-а до Пресс-а преко Политике, Блица, Курира, 24 Сата или Информера,све телевизије-од јавног сервиса РТС до Пинка - сви су реаговали више-мање жестоко. Председница Владе Ана Брнабић и министар задужен за Косово Марко Ђурић (и сам ухапшен и протеран пре неколико месеци приликом посете Косову), дали су подршку Гујону. А Француска? Амбасадор Француске у Србији, Фредерик Мондолини, треба да га прими у понедељак 17.септембра, је знак да се догађају озбиљно приступа.

Умеђувремену, најмање 500 српских школараца и 5.000 породица, који су захваљујући Арноу Гујону и Солдарности Косово,могли да похађају школу, да се хране, одевају и годинама раде, моле се Светом Сави да се арбитрарна одлука албанских власти поништи.Да ли можете замислити лекара хирурга коме је забрањен приступ операционом блоку?

*Французи рођени у Алжиру који су 1962. морали да се иселе.

**Француски војници који су у Великом рату погинули борећи се на страни Србије.

Превео Миленко Шмакић