AVE SERBIA!

 

 

Твоје сунце носе сад на заставама,

Ти живиш у бесном поносу синова;

Твоје светло небо понели смо с нама,

И зоре да зраче на путима снова.

 

Још си уз нас, света мајко што те муче:

Све су твоје муње у мачева севу,

Све у нашој крви твоје руке хуче,

Сви ветри у нашем осветничком гневу.

 

Ми смо твоје биће и твоја судбина,

Ударац твог срца у свемиру. Вечна,

Твој је удес писан на челу твог сина,

На мач његов ти страшна, неизречна.

 

Млеком своје дојке нас си отровала

У болу и слави да будемо први;

Јер су два близанца што си на свет дала -

Мученик и херој, кап сузе и крви.

 

Ти си знак у небу и светлост у ноћи.

Колевко и гробе, у одећи сунца;

Ти си горки завет страдања и моћи,

Једини пут који води до врхунца.

 

Ми смо твоје трубе победе, и вали

Твог огњеног мора и сунчаних река;

Ми смо, добра мајко, они што су дали

Свагда капљу крви за капљу твог млека.

 

Јован Дучић

Додатне информације