САРАДЊА ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ОДБОРА УЖИЦЕ И ОДБОРА ХЕРЦЕГОВИНА

СУСРЕТ  ПРИЈАТЕЉА

 

Друштво српских домаћина из Ужица учинило је посету 5. и 6. Априла текуће године ДСД у Херцеговини. Скоро да је немогуће речима описати тај сусрет. За нас, 20-торо чланова ДСД из Ужица дводневни боравак у Херцеговини био је реализација свих наших жеља како би требао да се шири програм Српских домаћина у смислу стварања јединствене српске копче „рука руци" и ван граница Србије.

 


Сагласили смо се у констатацији да је српско национално биће одлукама моћника који управљају Светом по својим жељама и програмима раздробљено и да је ДСД једина Српска организација која би требало да га повезује и држи на окупу.


Скоро је невероватно колико је у том сусрету било испољавања срдачних, искрених и топлих емоција и речи које су, ту и тамо, допуњавале атмосферу братског сусрета.


Дводневни сусрет испуњен правим садржајима протекао је у трену.


Да би се што боље осећали, Домаћини су нас обасипали гостопримством на херцеговачки начин и са поносом показивали лепоте Требиња.


Будући да се наш долазак у Требиње поклопио са Дучићевим вечерама поезије, имали смо срећну околност да присуствујемо програму тих вечери. У Музеју херцеговине били смо присутни на отварању изложбе СЛАВНА ЕПОХА која је врло документовано приказала страдање српског народа у I Светском рату. У Дому културе у Требињу присуствовали смо Свечаној академији СПОМЕН ПРИНЦИПУ, на којој су познати песници кроз своје песме осветлили лик и дело Гаврила Принципа.


При обиласку града ангажовали су специјалног водича који нам је, на врло стручан и топао начин, приказао историју града Требиња. Мала Грачаница у којој почивају сени славног требињца Јована Дучића, подигнута на дивном узвишењу изнад Требиња, као да бди надТребињем и Требињцима. Посебно то изгледа ноћу када се добија утисак као да са неба пада светлост на Требиње. И у граду, на сваком кораку, постоји неко обележје као спомен Дучићу. Посебно је тим садржајем испуњен требињски Градски парк.

У програму нашег боравка у Херцеговини имали смо пријем код градоначелника Требиња и Гацког.
На свечаној вечери имали смо част да нас забавља ансамбл херцеговачког фолклора и група истакнутих певача изворних песама Херцеговине. Наравно, поред свега, и гусле су се огласиле да би употпуниле аутентичност херцеговачког мелоса.
Тешко је све набројити шта смо доживели у току та два дана; али, на крају крајева, одушевљени свим тим, констатовали смо да је Херцеговина данас Пијемонт српства.


Сам градТребиње, који је своју лепоту употпунио са обележјима песнику Јовану Дучићу, може бити примером како се чувају од заборава успомене на свога великана. Једноставно он се путнику, пред његовим очима, открива као Дучић Град.
У току разговора са браћом из Херцеговине било је речи о потреби и економске сарадње између та два српска подручја. Верујемо да ће у даљим контактима то бити успостављено.


Дочекали су нас на путу који нас је водио у Требиње, а испратили на путу који излази из Гацког уз братски поздрав и обострани договор да следећи наш сусрет буде у Ужицу и на Златибору.

Ужице, 25. април 2014.

прим.др Страин Шуљагић

 

Овај пример, као и пример одбора у Лозници, који се сам организовао и посетио Андрић град у Вишеграду, су добар пример како одбори треба међусобно да се друже и сарађују.

 

Из Друштва српскихдомаћина

Додатне информације