Агроекономиста проф. др Миладин Шеварлић о стању у српској пољопривреди

     Преносимо скраћени део интервијуа Проф. др Миладина Шеварлића о стању у српској пољопривреди у листу Пољоиндустрија 12.02.2013.год.

 

 

АГРОЕКОНОМИСТА ПРОФ. ДР МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ О СТАЊУ У СРПСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ 


ПРОТЕРАЛИ СЕЛА ИЗ СРБИЈЕ


     Због изједначавања царинских стопа са 28 земаља ЕУ, од првог јануара наредне године, у периоду од пет година, биће угашено око 200 хиљада регистрованих пољопривредих газдинства у Србији. Уколико дође до либерализације и промета ГМО, онда ће бити јасно да Влада више води рачуна о лобистима мултинационалних компанија него о сопственој националној економији.

      Прво су протерали назив село у тексту Закона о територијалној организацији из 2007. године. Уништавање народног духа на рачун административног језика довело је и до економског одумирања села и нестајања на мапи Србије. По принципу, то што не постоји и не може бити уништено. И поред повећања аграрног будзета и постојећих субвенција наш осиромашени пољопривреник неће моћи да издржи конкуренцију са заштићеним европским фармерима, које држава много више поштује и дотира. Због тога је наше тржиште пољопривредно- прехрамбених производа на коленима, заправо већ је продато, тврди агроекономиста, професор Пољоприведног факултета у Бегораду др Миладин Шеварлић, који је 7. фебруара добио „Вукову награду“. Додељује је Културно–просветна заједница Србије за нарочите резултате на ширењу културе, образовања и науке у Србији. Са проф. Шеварлићем разговарамо у просторијама „Друштва српских домаћина“, у центру Београда, о  тешком стању српске пољопривреде, о положају наших произвођача, о либерализацији промета генетски модификованих организама, о приватизацији домаћих пољопривредних института и продаји земље Уједињеним арапским емиратима.  

Који су Ваши предлози за превазилажење тешког стања у српској пољопривреди? 

     Најважнији предлог јесте да се политика ове земље оријентише и ка пољопривреди, поред енергетике, саобраћаја и туризма. Имајући у виду да смо у периоду транзиције и дезинтеграције бивше СФРЈ и СРЈ, разбијањем јединственог економског система и јединственог тржишта, практично девастирали целокупни систем привреде изузимајући у одређеном делу пољопривреду. Друго, да се мере аграрне политике морају прилагодити равномернијем регионалном развоју пољопривреде и Републике Србије. Недопустива је поларизација која постоји од 2004. године до данас, мислим на дистрибуцију средстава из аграрног будзета, при чему је више од три четвртине аграрног будзета одлазило на подручје Војводине, а мање од једне четвртине на подручје централне Србије. То је због тога што су разне лобистичке групе, од политичких партија до удружења пољопривредника успеле да издејствују да се субвенције у Србији дају само за ораничне површине региствораних газдинстава. У протекле три године то је важило само за оне пољопривреднике који имају регулисано пензијско и инвалидско осигурање, што је нонсенс за највећи број породичних газдинстава. То је велика сметња за мала породична газдинства не само у подручју централне Србије већ и у већем делу Војводине. Такође, нонсенс је да смо у 2011. години имали ситуациију да је 2.500 регистрованих породичних газдинстава, која су имала посед између 70 и 100 хектара сопствене и посебно закупљене државне земље, добијала више на име субвенција него сва регистрована пољопривредна газдинства на подручју централне Србије. Такве аномалије и диспропорције никада у историји српске пољопривреде нису биле примењене и због тога имамо потпуну девастацију пољопривреде и села на централном подручју Србије.

     Законом о подстицајима у пољопривреди није лимитиран број грла стоке по регистрованом пољопривредном газдинству, за које имају право на субвенцију. Тако се може десити да ПКБ добије неколико милиона евра на име субвенције за развој сточарске производње или агробизнис фирме, које су откупиле пољопривредна предузећа у првим годинама транзиције по безгранично ниским ценама, укључујући цене од 50 евра по хектару за земљиште прве класе. Није у реду, будући да свако регистровано пољопривредно газдинство има одређену категорију и класу земљишта, а да се за сваки хектар земљишта даје иста висина субвенција. Сада по овом Закону о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, добија се субвенција од 6.000 динара по хектару и исто толико за набавку репроматеријала за биљну пољоприведу. Знамо да је разлика између прве и осме катастарске класе земљишта један према четири. Или би субвенције по хектару земљишта осме класе требало да буду четири пута веће, него за хектар прве класе или обрнуто да субвенције за хектар прве класе буду четири пута ниже него субвенције за осму класу земљишта.

      У Србији се уништава последња социоекономска групација која није толико зависила од политичког режима, а то су сељаци, који могу себи да обезбеде производно- економску одрживост. Они се третирају као реметилачки политички фактор и на њих у изборима нико не рачуна, што се види у саставу српског парламента. Међу 250 посланика у овом сазиву тешко да бисте могли да нађете више од једног пољопривредника, осим Маријана Ристичевића. У прошлом сазиву није био ниједан, што је нонсенс. Други нонсенс се односи на чињеницу да у Србији немамо ниједно село, јер по Закону о територијалној подели сва насеља се деле на градска и остала, односно заостала боље рећи. Тих (за)осталих насеља у Србији, трационално се зову села, ма 4.539. и све док смо у ситуацији да 43 одсто становништва нема равномерну заступљеност у Скупштини Србије дотле ћемо бити у ситуацији да се издваја више новца из будзета за канте за смеће, реконструкцију тротоара и обнову дрвореда у пет градова у Србији, почев од севера ка југу, Суботица, Нови Сад, Београд, Крагујевац и Ниш. Годишње за те три комуналне намене из будзета издваја се више него што је издвајање за комплетну инфраструктуру у 4.539 тих (за)осталих насеља, односно непостојећих села и варошица, онда не треба да чуди засто постоји велика миграција из села у урбана подручја. Систем је такав да је боље бити незапослен у Београду, Нишу, Крагујевцу, Суботици или Новом Саду него обрађивати своје газдинство од неколико хектара земљишта широм Србије, која сваког дана постаје све више пуста. Србија ће платити високу цену за погрешну аграрну и регионалну политику у протеклим деценијама.


Додатне информације